Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Констатујући да је Савјет за имплементацију мира у својој Декларацији донесеној у Бриселу 24. маја 2000. године, у контексту наглашавања кључних економских реформи потребних за стварање јединственог економског простора и омогућавање раста приватног сектора, између осталога, позивао органе власти Босне и Херцеговине да утврде и успоставе адекватне домаће изворе финансирања за државни буџет, те даље апеловао на органе власти Босне и Херцеговине да наставе са свеобухватним реформама система опорезивања и царина;
Узимајући у обзир Коминике који је на нивоу политичких директора донио Управни одбор Савјета за имплементацију мира дана 21. новембра 2002. године, у којем се Босна и Херцеговина позива да хитно усвоји економске реформе укључујући: “Уједињење царинског система како би се зауставило дуплицирање послова и проневјера”, те “увођење ПДВ-а на државном нивоу како би се поједноставио и учинио ефикаснијим систем опорезивања, те помогло у смањењу цјелокупних пореских обавеза”;
Узимајући у обзир такође Декларацију Управног одбора Савјета за имплементацију мира донесену дана 30. јануара 2003. године којом је, у вези са процесом економских реформи, објављено да: “(…)увођење јединствене царинске управе и ПДВ-а на државном нивоу представљају суштински дио овог процеса реформи.”;
Имајући на уму писмо комесара за вањске односе Европске уније, г. Кристофера Патена, од 21. јануара 2003. године, у којем се недвосмисленим ријечима изјављује да ће Европска унија инсистирати на успостави јединствене царинске управе и увођењу ПДВ-а на државном нивоу прије него што буде разматрала захтјев Босне и Херцеговине у процесу стабилизације и придруживања;
Имајући на уму заједничку изјаву министара спољних послова Европске уније са састанка Савјета Европске уније за опште послове и спољне односе одржаног 27. јануара 2003. године, у којој се апелује на органе власти Босне и Херцеговине: “(…) да убрзано наставе са проведбом реформи неопходних за напредак у процесу стабилизације и придруживања, укључујући успоставу јединственог система царина и ПДВ-а на државном нивоу”;
Имајући на уму да је кључна компонента ПДВ-а заправо постојање одговарајуће управе потребне како би се започело с проведбом и увођењем ПДВ-а, као и то да се пред Босном и Херцеговином налази читав низ значајних административних препрека које је потребно превазићи те да, према томе, постоји и потреба за хитним дјеловањем вишег руководства те управе;
Узимајући у обзир такође члан 28. Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, у којем се предвиђа могућност именовања додатног члана Управног одбора који би обављао функцију предсједника овог одбора, и у којем се захтијева од наведеног лица да посједује стручност у одговарајућој области те да је показало високе стандарде поштења и савјесности у обављању свог посла;
Констатујући надаље да је у протеклој години остварен значајан напредак у реформи индиректног опорезивања под предсједавањем г. Џолија Диксона као првог предсједавајућег Управног одбора система за индиректно опорезивање и да је сада од кључне важности да се увођење ПДВ-а доврши у наредним мјесецима;
Позивајући се на ранију одлуку Високог представника бр. 177/04 од 14. јануара 2004. год. о предсједавајућем Управног одбора система индиректног опорезивања (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 3/04 од 19. 02. 2004) према којој први мандат господина Диксона истиче 14. јануара 2005. год. и препознавајући потребу за продужењем првог мандата предсједавајућег, под истим условима који су утврђени одлуком о његовом именовању;
Позивајући се такође на писмо предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине од 13. јануара 2005. године којим се тражи од Високог представника да омогући продужење мандата првог предсједавајућег Управног одбора система индиректног опорезивања;
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања, Високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
О продужењу мандата првог предсједавајућег Управног одбора система за индиректно опорезивање
Члан 1.
Овом Одлуком се утврђује продужење мандата г. Џолија Диксона на функцији првог предсједавајућег Управног одбора система за индиректно опорезивање (у даљем тексту: предсједавајући), предвиђеној према члану 28, став 1. Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 44/03 анд 52/04) на додатни период у трајању од једне године.
Члан 2.
Господин Џоли Диксон ће наставити да обавља функцију предсједавајућег под истим условима који су утврђени у Одлуци Високог представника бр. 177/04 оименовању првог предсједавајућег Управног одбора система за индиректно опорезивање.
Члан 3.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, и “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 14. јануара 2004. године Високи представникПеди Ешдаун