Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем обавезујућих одлука какогод он оцијени да је неопходно” о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) „мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине права, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће улагаче;

Констатујући да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у коминикеу донесеном у Бриселу 20. марта 2001. године нагласио да “оперативне и ефикасне државне институције, судска реформа, поштивање владавине права и прописно вршење власти, и даље остају од суштинске важности за имплементацију Мировног споразума”;

Имајући у виду учињене напоре на остваривању оснажене стратегије за реформу правосуђа како би се ојачала владавина права у Босни и Херцеговини и њеним ентитетима у 2002/03, што је одобрио Управни одбор Савјета за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године;

Присјећајући се Резолуције Савјета безбједности Уједињених нација бр. 1503 (2003) и изјаву предсједника Савјета безбједности (С/ ПРСТ /2002/21), од 23. јула 2002. године којом се даје подршка стратегији Међународног суда за бившу Југославију (“МКСЈ”) на основу које ће истраге бити завршене до краја 2004. године, све радње у првостепеном поступку до краја 2008. године, а комплетан рад Суда у 2010. години (С/2002/678), између осталог, уступљивањем предмета надлежним домаћим судовима, према потреби, уз јачање способности тих судова да обављају тај посао;

Констатујући да је Савјет безбједности изјавио да се претходно поменутом Стратегијом окончања рада МКСЈ-а ни на један начин не омета обавеза земаља да проводе истраге које се односе на оптужена лица којима се неће судити на МКСЈ-у и да предузимају одговарајуће радње у вези с подизањем оптужница и кривичним гоњењем;

Констатујући надаље да је у свом коминикеу донесеном након састанка у Сарајеву 26. септембра 2003. године, Управни одбор Савјета за имплементацију мира узео у обзир Резолуцију Савјета безбједности Уједињених нација бр. 1503, којом се између осталог, позива међународна заједница да подржи рад високог представника у успостављању Савјета за ратне злочине;

Имајући у виду да су у коминикеу донесеном након састанка Управног одбора Савјета за имплементацију мира одржаног 15. марта 2006. године у Бечу, политички директори изразили своју сталну подршку Државном суду који ће омогућити властима у БиХ да се оптужени за ратне злочине и оптужени за организирани криминал ефикасно процесуирају у Босни и Херцеговини;

Констатујући напредак постигнут у развоју капацитета Посебног одсјека за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине и Посебног одјела за ратне злочине Тужлаштва Босне и Херцеговине;

Свјестан чињенице да, у циљу да систем правосуђа функционше и да кривично законодавство може заштитити вриједности друштва и хуманости, мора постојати озбиљан приступ извршењу кривичних санкција, као важна фаза у омогућавању вршења правде;

Видјевши да одређене одредбе домаћег законодавства о извршењу кривичних санкција, које се такође примјењује на предмете уступљене Босни и Херцеговини од стране МКСЈ-а, могу онемогућити ефикасно извршење кривичне санкције након њеног изрицања;

Уз жаљење што, међутим, сви органи власти у Босни и Херцеговини нису посветили одговарајућу пажњу промјенама у законодавству неопходним како би се омогућило сигурно извршење кривичних санкција, посебно у предметима ратних злочина;

Свјестан хитности да се овакве одредбе измијене и допуне;

Узевши у обзир и размотривши све наведено,

Високи представник доноси сљедећу

Одлуку

којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера

(Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 13/05)

Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу како је предвиђено у члану 9. овог закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.

Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.

ЗАКОН

о измјенама и допунама закона Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера

Члан 1.

(Измјене и допуне цјелокупног текста Закона, осим у члановима 9. до 44. и у члану 112.)

У Закону Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера (Службени гласник Босне и Херцеговине бр. 13/05; у даљем тексту: Закон), у цјелокупном тексту Закона, осим у Поглављу II (Органи за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера) – чланови 9. до 44. и члан 112, став (1), ријеч “Завод” замјењује се ријечју “завод” у одговарајућем падежу.

Члан 2.

(Измјене и допуне члана 1.)

(1) У члану 1. Закона, додаје се нови став (5), који гласи:

“(5) Притвор изречен од стране Суда Босне и Херцеговине извршаваће се према одредбама овог Закона чак и када се он извршава у ентитетском заводу.  Санкције изречене од стране Суда Босне и Херцеговине извршаваће се према одредбама овог Закона чак и када се служе у ентитетском заводу.

(2) Садашњи став (5) члана 1. Закона постаје став (6).

Члан 3.

(Измјене и допуне члана 110.)

У члану 110. (Општа одредба о условном отпусту) Закона ријечи “у складу с чланом 44. Кривичног закона” замјењују се ријечима “у складу с кривичним законом”.

Члан 4.

(Измјене и допуне члана 113.)

(1) У члану 113. (Одузимање путне исправе), ставу (1) Закона, ријечи: “које има путну исправу” и запета након њих бришу се, а ријечи: “да му одузму путну исправу” замјењују се ријечима: “да му одузме исправе које се могу користити за прелазак државне границе”.

(2) У ставу (2) члана 113. Закона ријечи “путне исправе” замјењују се ријечима “исправа којом се дозвољава лицу прелазак државне границе”.

Члан 5.

(Измјене и допуне члана 114.)

(1) У члану 114. (Извршење рјешења о упућивању), ставу (7), Закона ријечи “у року од осам дана” замјењују се ријечима “што је прије могуће, али најкасније у току истог дана”.

(2) У ставу (8) члана 114. Закона ријечи “у року од три дана од дана одређеног за јављање у Завод” замјењују се ријечима “што је прије могуће, али најкасније у току истог дана”.

Члан 6.

(Измјене и допуне члана 140.)

У члану 140. Закона, иза става (1) додаје се нови став (2) који гласи:

“(2) Могуће је одобрити погодност са или без надзора.  Надзор се обавезно одређује ако је погодност која се користи изван завода одобрена:

а) лицу осуђеном на казну затвора до десет година за кривчна дјела геноцида, кривична дјела против хуманости, ратне злочине, тероризам, недопуштену производњу и промет дрогама, спрјечавање провратка избјеглица и расељених особа;

б) лицу осуђеном на више од десет година затвора, без обзира на врсту кривичног дјела;

ц) алкохоличару, овиснику о дрогама или вишеструком повратнику.”

Члан 7.

(Измјене и допуне члана 142.)

У члану 142. (Правила о коришћењу погодности), ставу (1), Закона, иза ријечи “из члана 140. овог закона” додају се запета и ријечи “укључујући правила о надзору лица током коришћења погодности”.

Члан 8.

(Измјене и допуне члана 156.)

У члану 156. Закона, ставу (2), ријечи “а исту издржавају у једном од завода Босне и Херцеговине” и запета испред њих бришу се.

Члан 9.

(Ступање на снагу овог Закона)

Овај Закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.