Позиција високог представника је настала на основу Опшег оквирног споразума за мир у БиХ (Дејтонски мировни споразум) потписаног 14. децембра 1995. године како би надгледао имплементацију цивилних аспеката Мировног споразума. У оквиру његовог мандата и у овој фази имплементације мира, мисија високог представника је да ради са људима БиХ и медународном заједницом да би осигурали да у БиХ влада мир и да је то стабилна држава на путу према европским интеграцијама.

 Полицијска мисија Европске уније (ЕУПМ), коју подржава Европска комисија кроз своје програме за успостављање институција, има за циљ да, као дио ширег приступа јачању владавине закона, а у складу са општим циљевима Анекса 11. Дејтонског споразума, успостави одрживе полицијске структуре БиХ у складу са најбољом европском и међународном праксом, и на тај начин подигне садашње бх. полицијске стандарде. Да би то постигли, трогодишњој мисији ЕУПМ треба повјерити неопходна овлаштења да би се фокусирали на сљедеће циљеве:

• Очувати постојећи ниво институционалне и личне ефикасности, надовезујући се на достигнућа ИПТФ мисије;
• побољшати, путем надгледања, менторства и надзора, полицијске управљачке и оперативне капацитете полицијских снага; у ову сврху, фокусирати се на давање овлаштења и принципе управљања који се руководе квалитетом, као и на побољшање способности оперативног планирања на основу анализе;
• ојачати професионализам на високом нивоу у министарствима као и на нивоу високих полицијских службеника, кроз савјетодавне и надзорне функције; и надгледати кориштење одговарајуће политицке контроле над полицијом.

УНХЦР-у је повјерен мандат да осигура међународну заштиту избјеглица и да тражи рјешења за избјеглице. УНХЦР, у складу са Дејтонским мировним споразумом, је водећа агенција за проведбу Анекса 7; и активно олакшава повратак и реинтеграцију бивших бх. избјеглица и интерно расељених лица. УНХЦР оперативно постоји у Босни и Херцеговини од 1991. године и покрива цијелу земљу кроз четири регионална уреда у Бањалуци, Тузли, Мостару и Сарајеву.

Увођење ЕУФОР-Алтхеа ( ЕУФОР ), ЕУ снаге у Босни и Херцеговини, означва почетак нове фазе у обнови Босне и Херцеговине, њен прелазак из ере Дејтона у еру Брисела. ЕУ снаге ће дјеловати у тијесној сарадњи са Специјалним представником ЕУ/Високим представником, ЕУПМ, ЕУММ и у складу са програмима помоћи Европске комисије у циљу давања подршке процесу стабилизације и придруживања и Плану проведбе мисије ОХР-а.

ЕУ снаге ће ојачати свеобухватан приступ ЕУ према Босни и Херцеговини и подржати напредак Босне и Херцеговине према европским интеграцијама постигнут њеним властитим напорима. ЕУ снаге ће имати потпуне овласти у циљу испуњења задаће утврђене у Анексима 1А и 2 Паришког/дејтонског споразума, те доприноса сигурном и безбиједном окружењу у Босни и Херцеговини, и распоредиће исте трупе и сличне ресурсе као и СФОР при свом одласку, тј. око 7.000 војника.

Не постоји крајњи рок за ЕУ снаге, али ће Вијеће ЕУ размотрити мандат ЕУ снага крајем 2005. године у свјетлу развоја сигурносних и политичких догађања.

  Европска комисија је извршна рука Европске уније која утјеловљава и подржава општи интерес Европске уније и дјелује као покретачка снага у процесу интеграција.

• Има право да покрене нацрт закона и на тај начин даје приједлоге закона Парламенту и Вијећу;
• Као извршно тијело Европске уније, Комисија је одговорна за имплементацију европског законодавства (директива, прописа, одлука), буџета и програма усвојених од стране Парламента и Вијећа;
• Дјелује као чувар Повеља и заједно са Судом правде осигурава да се законски прописи Европске уније примјењује на одговарајучи начин;
• Представља Европску унију на међународној сцени и преговара међународне споразуме, углавном у области трговине и сарадње;
• Одговорна је и за управљање ЕУ буџетом, под надзором Ревизорског суда.

Делегације вањских служби, иако су хијерархијски дио структуре Комисије, у пракси служе интересима Европске уније, у 123 земље широм свијета, и у пет центара међународних организација (ОЕЦД, ОСЦЕ, УН, ЊТО):

• Представљају, објашњавају и имплементирају политику ЕУ; обезбједујући основне и најновије информације о европским интеграцијама и ЕУ политици влади земље домаћина и њеним администрацијама, медијима, академији, пословним круговима и цивилном друштву.
• Анализирају и извјештавају о политикама и развоју ситуације у земљама у које су акредитовани; и
• воде преговоре у складу са датим мандатом.

Делегације играју све вечу улогу у водењу Заједничке вањске и сигурносне политике (ЦФСП), обезбјеђивању редовних политичких анализа, изради процјена заједно са амбасадама земље чланице и пружању доприноса у процесу доношења политике.

Делегације пружају подршку и помоћ по потреби и другим институцијама и актерима Европске уније, укључујући:

• високог представника за ЦФСП/генералног секретара Вијећа Европске уније, који се може поуздати у њихову логистицку подршку када је у мисији, и који прима копије свих њихових извјештаја;
• Европски парламент, којем они, на примјер, помажу да направе програме и прате делегације у посјети и Комисије када је потребно; а у сагласности са сједиштем Комисије – шефови делегација могу ступити у контакт са Комисијом за вањске послове и другим комисијама Парламента, када се врате у сједиште, како би извјештавали о догађајима у земљама домачинима и развоју ЕУ политике и програма;
• Предсједништво Европске уније, са шефовима делегација који редовно учцествују у демаршу ЕУ тројке и помажу Предсједништву на друге начине

Делегација Европске комисије за Босну и Херцеговину, је успостављена 10. јула 1996. године након потписивања Дејтонског/Паришког мировног споразума. Поред горе наведених задатака, ова Делегација игра кључну улогу у имплементацији вањске помоћи за Босну и Херцеговину јер је на почетку то била прва “децентрализована” Делегација. Од 1998. године, управља пројектима директно од почетка до краја у име Владе Босне и Херцеговине, и у блиском контакту са Европским уредом за помоћ и сарадњу. До 2001. године, више од 2.2. милијарди еура је намјењено за помоћ Босни и Херцеговини.

У 2002. години, Влада Босне и Херцеговине и ЕЦ су се сложили о Стратегији за БиХ у периоду од 2002 до 2006. 195 милиона еура је предвидено за прве три године 2002 –2004. ЕЦ помоћ ће се фокусирати на сљедећих пет области:

1. Демократска стабилизација
2. Изградња административних потенцијала
3. Економски и социјални развој
4. Околиш и природни ресурси
5. Правда и унутрашњи послови

Финансирање се сада углавном обезбјеђује кроз ЦАРДС програм (који је насљедник програма ПХАРЕ и ОБНОВА), који надопуњују макрофинансијска помоћ и финансијска подршка из других буџетских линија Европске заједнице (н.п. Европска иницијатива за демокрацију и људска права, ЛИФЕ – треће земље).

У сагласности са ЕУ Предсједништвом, Делегација преузима водство у координацији имплементације цјелокупне ЕУ помоћи на терену, и мултилатералне и билатералне, како би се појачало заједничко дјеловање и – да не заборавимо – како би резултати ЕУ активности били видљиви.

Босна и Херцеговина се придружила Свјетској банци 1996. године (са ретроактивним чланством од 1993. године). На самом почетку послијератног периода (1996-1999), низ хитних пројеката је био припремљен да би се одмах кренуло са напорима у обнови, укључујући транспорт, струју, деминирање, стамбено, здравство, образовање, јавне радове, пољопривреду и микрокредитне секторе.

Када је већина неопходних радова на обнови завршена, банка је у другој фази (1999. године до сада) преусмјерила своје напоре према основним структурним реформама које су од критичне важности за успостављање тржишне економије.

Тренутно постоји 20 активних пројеката, и 23 спроведена и завршена пројекта које је Свјетска банка финансирала у Босни и Херцеговини у износу од 940 милиона долара. Ови зајмови су дати према стандардним ИДА условима, требају се отплатити у периоду од 35 година, укључујући граце период од 10 година, без камата, и са 1% накнаде за услуге.

Као основни инструмент за рано упозорење, спрјечавање конфликта, управљање кризом, и постконфликтну рехабилитацију у Европи, ОСЦЕ игра главну улогу у јачању стабилне, мирољубиве и демократске Босне и Херцеговине. ОСЦЕ је операције у БиХ започео 18. децембра 1995. године у склопу свог мандата наведеног у Оквирном мировном споразуму (Дејтон). Кључне области на које се ОСЦЕ БиХ фокусира су:

• Промовирање слободних, праведних и демократских избора;
• Промовирање развоја демократских, активних и самоодрживих институција на свим нивоима власти;
• Надгледање људских права и основних слобода и подршка развоју одрживих институција за људска права;
• Помоћ БиХ у усаглашавању са својим политичким – војним обавезама према ОСЦЕ.

УНДП је УН-ова глобална развојна мрежа, која заступа промјену и повезује земље са знањем, искуством и средствима да би помогли људима да изграде бољи живот. Они су на терену у 166 земаља, раде са њима на њиховим рјешењима за развојне изазове са којим суочавају на глобалном и државном нивоу. Док развијају локалне капацитете, они се ослањају на људе УНДП-ија и њихове бројне партнере.

ММФ је међународна организација са 184 земље чланице. Основана је да би унаприједила међународну монетарну сарадњу, стабилност валута и уобичајене валутне договоре; да би стимулирали економски развој и високу стопу запослености; и да би обезбједили привремену финансијску помоћ земљама и олакшали подешавања платног биланса.

Од тренутка када је ММФ успостављен његови циљеви су остали исти – али његове операције – које укључују надгледање, финансијску помоц и техничку помоћ – су се развиле да би се суочили са промјенљивим потребама својих земаља чланица у свјетској економији која се непрестано развија.