2. Стамбени орган мора унапријед утврдити стандардну минималну мјесечну станарину по стамбеној јединици у општини  што представља основу за израчунавање једнократног износа у појединачним случајевима. Ово може бити ниже од доњег лимита прихода за алтернативни смјештај, што укључује потрошачку корпу као и новац за изнајмљивање смјештаја. При обезбјеђивању алтернативног смјештаја, стамбени органи су одговорни само за трошкове изнајмљивања, али не и за трошкове исхране. Износ треба да буде на најнижем разумном нивоу за станарину за одређено мјесто да би се обезбиједило да стамбени органи изврше своје обавезе у изналажењу алтернативног смјештаја свима који имају право на њега.

3. Ни под којим околностима, једнократни износ за алтернативни смјештај не би требао да се понуди привременим корисницима за које се сматрало да су имали право на алтернативни смјештај прије 29. децембра 2001. године, и чије се право на алтернативни смјештај није поново размотрило у складу са критеријима у оквиру измијењених имовинских закона.

4. Обезбјеђивање алтернативног смјештаја овим средствима треба да се заснива на писаном уговору између надлежних органа и корисника истичући сљедеће: 

5. Периодичне исплате, по могућности свака три мјесеца, с могућношћу продужења по истеку сваког овог периода под доле наведеним условима.

6. Уколико се корисник не обрати стамбеном органу до одређеног датума након истека садашњег периода (нпр. једна седмица), одлука којом се поништава право на алтернативни смјештај се аутоматски издаје на основу тога што се сматра да су нашли други смјештај.

7. Сваки пут када корисник тражи продужење (даљу исплату) по истеку садашњег периода, морају опет приказати да имају право на алтернативни смјештај. Ово може укључивати кориштење формулара који је раније дистрибуиран, којим привремени корисник доказује да има право на алтернативни смјештај.

8. Уколико се чињенице везане за предмет промијене тако да корисник изгуби законско право на алтернативни смјештај у току једног од периода, обавезни су информисати стамбени орган и вратити остатак новца који је уплаћен пропорционално укупно уплаћеној суми.

9. Не постоји аутоматски одређен крајњи датум за периодичне уплате једнократних износа. Са уплатама се престаје када корисник изгуби право на алтернативни смјештај. Међутим, ако је потребно, други облик алтернативног смјештаја би могао замијенити исплате једнократних износа у будућности.