С обзиром на све већу важност коју имају статистички подаци ПЛИП-а, организације које чине ПЛИП преузеле су обавезу да тачно и опсежно изнесу шта конкретно очекују од општинских органа власти који достављају податке који се уврштавају у статистичке прегледе. Од момента када се почело с објављивањем статистичких података ПЛИП-а, у јесен 2000. године, организације које чине ПЛИП ослониле су се на своје службенике из теренских канцеларија да објасне домаћим органима власти како требају да попуне упитник и да извијесте о проблемима. На основу великог броја повратних информација, упитник је знатно измијењен и допуњен, и неке од ових промјена убудуће ће се одразити и у објављеним статистичким подацима ПЛИП-а.

Циљ:

Циљ прикупљања статистичких података ПЛИП-а је омогућавање надгледања рада стамбених органа у цијелој Босни и Херцеговини током провођења имовинских закона. Посебно је то важно због тога да се кроз објављене статистичке податке ПЛИП-а у свим општинама забиљежи број захтјева за поврат имовине у којој живе привремени корисници, чиме се омогућавају сталне анализе броја оваквих захтјева који су ријешени.

Основни термини (за потребе упитника и објављених статистичких података ПЛИП-а):

"Захтјев" је докуменат поднесен надлежном општинском стамбеном органу у којем се тражи у поврат имовина коју заузима привремени корисник. У свим случајевима у којима су подносилац захтјева или чланови групе подносилаца захтјева који су у родбинској вези (на примјер, када било ко из те групе има право да поднесе захтјев за поврат имовине у своје и у име других) више пута поднијели захтјев за поврат исте имовине, они требају да се броје само као један захтјев. Формално, “захтјев” може да буде (1) захтјев директно поднесен стамбеном органу, или (2) захтјев за извршење одлуке ЦРПЦ-а. Према Закону о провођењу ЦРПЦ-а, захтјев за извршење одлуке ЦРПЦ-а сједињује се са већ постојећим општинским захтјевом.

За потребе статистичких података ПЛИП-а “имовина коју користе привремени корисници” је она која је условна за становање, и у којој станује један или више привремених корисника. “Имовина коју не користе привремени корисници” обично је уништена, или је због других разлога неусловна за становање, или је обновљена имовина у којој не станују привремени корисници, а која је празна и чека повратак власника. За потребе статистичких података ПЛИП-а, пословне просторије, које углавном не служе за становање, такође обично спадају у категорију “имовине коју не користе привремени корисници”. Међутим, за потребе статистичких података ПЛИП-а, у свим случајевима гдје привремени корисник физички заузима било коју врсту имовине која је према имовинским законима предмет поврата, такви случајеви требају да буду сматрани као случајеви “имовине коју користе привремени корисници”. То значи да захтјеви поднесени за поврат викендица и пословних просторија требају да буду уврштени у категорију захтјева за поврат “имовине коју користе привремени корисници” у свим случајевима када рјешење захтјева подразумијева одређивање статуса привременог корисника имовине за коју је поднесен захтјев. То што не постоји привремени корисник значи да рјешење може да буде донесено много лакше, и да није потребно његово извршење; ОВАКВИ СЛУЧАЈЕВИ НЕЋЕ БИТИ УВРШТЕНИ У СТАТИСТИЧКЕ ПОДАТКЕ ПЛИП-а.

Нови упитник ПЛИП-а препознаје два питања о којима се одлучује у једном “рјешењу”, која су од важности за враћање у посјед имовине коју заузима привремени корисник. Прво је “одлука о правима подносиоца захтјева”. Ово су одлуке које рјешавају питање да ли подносилац захтјева има право да врати имовину у посјед. У ОБЈАВЉЕНЕ СТАТИСТИКЕ БИЋЕ УВРШТЕНЕ САМО ОВЕ ОДЛУКЕ.

Друго питање је “одлука о правима привременог корисника”. Ово се односи на одређивање права једног или више привремених корисника који морају да напусте имовину да би омогућили подносиоцу захтјева да уђе у њен посјед. Упитник ПЛИП-а садржи ово питање да би приказао рад општинских стамбених органа, зато што одређивање права привремених корисника обично одузима више времена, и захтијева више рада него одређивање права подносиоца захтјева. МЕЂУТИМ, УКУПАН БРОЈ “ОДЛУКА О ПРАВИМА ПРИВРЕМЕНОГ КОРИСНИКА” НЕЋЕ БИТИ УВРШТЕН У ОБЈАВЉЕНЕ СТАТИСТИЧКЕ ПОДАТКЕ. У случају да више лица или група људи по различитим правним основама заузима имовину за коју је поднесен захтјев за поврат, доноси се исти толики број “одлука о правима привременог корисника”, да би се ријешио тај случај.

Ипак, не смије бити дуплог бројања. У свим случајевима гдје је привременом кориснику рјешењем остављен рок од 90 дана да се исели, а накнадно, у складу с Измјенама и допунама имовинских закона од 4. децембра 2001. године, тај рок преиначен на 15 дана, таква рјешења ће бити рачуната као једно, а не два рјешења. За потребе статистичких података ПЛИП-а, а у складу са наведеном дефиницијом “захтјева”, закључак о дозволи извршења одлуке ЦРПЦ-а, и обично рјешење општинског органа, морају да буду рачунати као “рјешења”.

Имовински случајеви сматрају се “ријешеним” када је (1) имовина на коју је поднесен захтјев испражњена, кроз добровољни излазак привременог корисника или његову деложацију, а након тога (2) надлежни стамбени орган је запечатио имовину и власник или носилац станарског права је обавијештен да може ући у њен посјед. Након овога, стамбени органи морају да примијене Упутство о размјени података о запечаћеној и имовини враћеној у посјед из децембра 2001. године. Чињеница да ли је подносилац захтјева заиста ушао у посјед имовине није релевантна за оцјењивање рада стамбених органа. Због тога, за израду статистичких података ПЛИП-а убудуће, стварни број улазака у посјед имовине на коју је поднесен захтјев за поврат (на примјер, када власник или носилац станарског права или њихов опуномоћеник преузму кључеве имовине) неће више бити кориштен као показатељ провођења имовинских закона.

“Укупна стопа провођења” имовинских закона коју врше општински органи је број изражен у процентима који се добије када се број “ријешених” случајева подијели с укупним бројем захтјева који су поднесени за поврат имовине у којој се налази привремени корисник. Раније је укупна стопа провођења имовинских закона била базирана на броју улазака у посјед. Сада је базирана на броју ријешених случајева. Укупна стопа провођења ће досећи 100% када сви захтјеви поднесени за поврат имовине коју заузима привремени корисник буду “ријешени”. Међутим, може се десити да у неким општинама и након 100%-тне укупне стопе провођења имовинских закона, провођење неће бити завршено. То је због тога што не постоји рок за подношење нових захтјева (или захтјева за извршење одлуке ЦРПЦ-а) за приватну имовину. Уз то, могу се предавати и нови захтјеви за извршење одлуке ЦРПЦ-а за друштвену имовину, иако су прошли сви рокови за предавање захтјева за поврат имовине у друштвеном власништву. Ово ће се десити у свим случајевима у којима су пријератни носиоци станарског права поднијели захтјев за поврат друштвеног стана ЦРПЦ-у прије истека рока, примили одлуку ЦРПЦ-а, касније и поднијели захтјев за извршење одлуке ЦРПЦ-а у року од 18 мјесеци, који је прописан Законом о провођењу ЦРПЦ-а.

Може се десити да, и након што општина ријеши све случајеве, укупна стопа провођења буде мања од 100%. Ово ће бити резултат негативних рјешења која буду, у складу са Законом, донесена подносиоцима захтјева.

Објашњење категорија исправљеног упитника ПЛИП-а:

Опште тачке:Иако су стамбени органи одговорни за обезбјеђивање ажурираних и тачних података за сваку категорију у упитнику ПЛИП-а, објављени статистички подаци ПЛИП-а подијељени су у сљедеће категорије:

• “Захтјеви” = Укупан број захтјева који су поднесени за поврат имовине коју заузимају привремени корисници (Тачка 1. А);
• “Издата рјешења” = Укупан број рјешења којима се одређују права подносиоца захтјева (Тачка 2.1, А);
• “Ријешени случајеви” = Ријешени случајеви поднесених захтјева за имовину коју заузимају привремени корисници (Тачка 3. А);
• ПОДАЦИ О ХРОНОЛОШКОМ РЈЕШАВАЊУ ЗАХТЈЕВА ИЗ ТАЧКЕ 4. УПИТНИКА ПОЧЕЋЕ СЕ ОБЈАВЉИВАТИ ОД 1. ЈАНУАРА 2003. ГОДИНЕ.

Све грешке у статистичким подацима ПЛИП-а требају што прије да буду исправљене. С обзиром да такве исправке могу да укључују прегледање комплетних списа многих случајева, јасно је да неће увијек бити могуће одмах исправити уочене грешке. Међутим, веома је важно да се подаци о захтјевима (Тачка 1.А) и ријешеним случајевима (Тачка 3.А) стално и прецизно ажурирају, с обзиром да представљају основу за израчунавање укупне стопе провођења имовинских закона. Ако се установи грешка, она мора одмах да буде исправљена. Категорија која садржи податке о броју издатих рјешења из тачке 2.1,А треба да буде исправљена без одлагања. Ако буду установљене грешке које се односе на друге категорије из упитника, и оне требају да буду исправљене што прије. Међутим, ако тренутна исправка ових категорија буде отежавала већ устаљени процес обраде захтјева, лице за контакте ПЛИП-а на терену треба да буде о томе обавијештено, и са њим треба одредити начин на који ће грешка да буде исправљена.

Тачка 1. упитника – Број поднесених захтјева: Најзначајнија промјена ове категорије је увођење нове тачке 1.Д (“Број захтјева који су поднесени за поврат имовине коју не заузима привремени корисник”). Често је немогуће знати да ли имовину на коју је поднесен захтјев за поврат заузима привремени корисник, али је овај податак доступан када се донесе рјешење. Због тога, када се год рјешењем утврди да у имовини нема привременог корисника, податак о том захтјеву треба да буде одмах пребачен из тачке 1.А у тачку 1.Д. Захтјеви који су поднесени након што је истекао рок за подношење захтјева за поврат друштвене имовине не требају да буду уврштени у укупан број захтјева који су уврштени у тачку 1.А, с тим да једини изузетак чине захтјеви за извршење одлуке ЦРПЦ-а поднесени у законском року.

Тачка 2.1 упитника - Одлуке које одређују права подносиоца захтјева

У тачку 2.1,А уврштавају се рјешења донесена за имовину коју заузимају привремени корисници (укупан број рјешења, као и подијељеност на позитивна и негативна).

У тачку 2.1,Б уврштава се укупан број рјешења донесених за имовину коју не заузимају привремени корисници (укупан број рјешења, као и подијељеност на позитивна и негативна).

Тачке од 2.2 до 4. не садрже даља питања о имовини коју не заузимају привремени корисници зато што за овакву имовину нема потребе да се врше провјере привремених корисника (зато што их нема), а није потребно ни увођење у посјед те имовине. Број захтјева за поврат имовине коју не заузимају привремени корисници (Тачка 1,Д) би на крају требао бити идентичан броју рјешења донесених за поврат имовине коју не заузимају привремени корисници (Тачка 2.1,Б).

Тачка 2.2 упитника - Одлуке које одређују права привременог корисника

У тачку 2.2,Ц уврштавају се случајеви у којима подносилац захтјева није поднио захтјев за извршење рјешења са роком за исељење од 90 дана. Ово се не односи на рјешења са роком за исељење од 15 дана; јер се деложације извршавају по службеној дужности.

У тачку 2.2,Д и Ф уврштавају се случајеви у којима је извршење рјешења у правном смислу затражено, али извршење још није заказано нити извршено.

Тачка 3. упитника – Број ријешених захтјева: Иако се односи на “ријешене захтјеве” (Тачка 3,А), као што је већ раније објашњено, ова категорија уврштава и број улазака у посјед имовине (Тачка 3,Ц), тј. када власник или носилац станарског права (или њихов опуномоћеник) стварно преузме кључеве стамбеног и другог простора који је испражњен и запечаћен. Тачка 3,Б односи се на број случајева у којима су општински органи власти деложирали привременог корисника из имовине на коју није поднесен захтјев за поврат. Ово су, на примјер, случајеви вишеструког кориштења имовине који су потврђени подацима из извјештаја Јединице за верификацију и праћење поврата имовине (ХВМ-а) или извјештаја о Размјени података о враћеној и запечаћеној имовини.

Информација о деложацијама, која је у старом упитнику била садржана у тачки 4., сада је уврштена у тачку 3,Ц и Д.

Тачка 3,Д односи се на деложације које су одгођене или помјерене прије него што је интервенисала полиција.

Тачка 5. из старог упитника, која се односила на број стварних, физичких, повратака у имовину, у цијелости је избрисана.