U Sarajevu se danas na nivou politickih direktora sastao Upravni odbor Vijeca za implementaciju mira kako bi razmotrio napredovanje u implementaciji Dajtonskog mirovnog sporazuma.

Uprkos trenutnog fokusa na predizbornoj kampanji, clanovi Odbora su zapazili da je od proslog sastanka doslo do napretka u provodjenju Dejtonskog sporazuma. Nekoliko zakona su usvojeni kao npr. Zakon o carinama, Konvertibilna marka je sada prihvacena kao sredstvo placanja na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine, novi pasosi se izdavaju u Federaciji i Republici Srpskoj, i doslo je do manjinskih povrataka - ogranicenih po broju, ali vazni po znacaju.

Upravni odbor je izrazio svoju punu podrsku OSCE-u koji je obavio izvanredan posao u organizaciji i nadgledanju izbora i predizborne kampanje. Odbor ocekuje da izbori budu zaista slobodni i pravedni, da se odrze bez incidenata i da rezultiraju u jacanju demokracije u Bosni i Hercegovini. Upravni odbor poziva sve gradjane da izadju na glasanje, jer im izbori daju jedinstvenu priliku da izaberu vodje koji ce raditi u njihovom interesu i odgovorno voditi zemlju. Odbor naglasava da zastrasivanje glasaca i bilo kakve pretnje - od pretnji pojedincima do pretnji da se bojkotiraju izbori - povrijedjuje principe demokracije. Upotreba takvih sredstava ne predstavlja stabilnu osnovu za razvoj demokracije.

Clanovi Odbora su ponovili svoju odanost ideji povratka svih izbjeglica i protjeranih osoba svojim kucama, te pozivaju vlasti da se vise zalazu u postizanju tog cilja. Medjunarodna zajednica je do sada radila u tom pravcu, i narocito ce insistirati da novoizabrani lideri ispune svoje obaveze.

Clanovi Odbora su takodjer naglasali vaznost manjinskih povrataka u gradove, jer oni daju primjer i ohrabruju manjinske povratke u ostale dijelove zemlje. U tom smislu Sarajevo ima posebnu obavezu s obzirom na njegov status glavnog grada i svoje multi-etnicke proslosti. Ta obaveza je jasno definisana u Sarajevskoj deklaraciji.

Visoki predstavnik Carlos Westendorp informirao je Odbor da je doslo do napretka u stvaranju uslova za manjinski povratak u Sarajevo, i prenio je zelju vlasti da svi donatori ponovno pocnu obezbjedjivati pomoc ovom gradu. U vezi s time je Upravni odbor izrekao da se mnogo vise mora napraviti da se postignu ciljevi Sarajevske Deklaracije, ali da su napori vlasti ohrabrujuci. Ako se tako nastavi, clanovi Odbora ne iskljucuju mogucnost da pozovu donatore da ponovno pocnu davati pomoc gradu.

Upravni Odbor je takodjer diskutovao krajnji rok naveden u Federalnim stambenim i imovinskim zakonima, po kojim se povrat stanarskog prava na stanove u drustvenom vlasnistvu moze zatraziti samo do 4. Oktobra ove godine. Upravni odbor je zapazio sa zabrinutoscu da problemi u podnosenju zahtjeva i dalje postoje, te je razmotrio potrebu produzetka krajnjeg roka za podnosenje zahtjeva.

Upravni Odbor je zapazio bitan napredak koji je postignut u rekonstrukciji medija, a posebno napore u cilju uklanjanja politicke kontrole i utjecaja na javne elektronske medije. Odbor je podrzao pristup Visokog Predstavnika po pitanju HRT-a i potrebi da se razjasni pravni status Erotel-a i odasiljaca u zapadnoj Hercegovini. Oni su takodje prihvatili sa zadovoljstvom uspostavljanje Nezavisne Komisije za Medije (IMC) i njezin doprinos u rjesenju pitanju HRT-a i regulisanja rada elektronskih medija.

Odbor je diskutovao nekoliko drugih tema, kao sto su reforma sudskog sistema, pregovore o Plocama i probleme vezane za pitanje sukcesija. Odlucio je da se ponovo sastane 6. oktobra.