|
САЖЕТАК ИЗВЈЕШТАЈА ХАВИЈЕРА СОЛАНЕ, СПЕЦИЈАЛНОГ ПРЕДСТАВНИКА
ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ СПОЉЊУ И БЕЗБЈЕДНОСНУ ПОЛИТИКУ,
О МОГУЋНОСТИ СЛАЊА МИСИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БОСНУ И
ХЕРЦЕГОВИНУ
Извјештај презентован Савјету министара спољњих послова земаља
чланица ЕУ
23. фебруар 2004. године
УВОД
Европски савјет је 12. децембра 2003. године потврдио спремност Европске
уније за успостављање мисије у Босни и Херцеговини која би заступала европску
политику у области безбједности и одбране, и која би укључивала и војну
компоненту. НАТО у овом моменту разматра будућност снага СФОР-а. У случају да
НАТО одлучи да оконча мисију СФОР-а, ЕУ треба бити спремна да пошаље нове снаге
у БиХ.
Слањем нових снага у БиХ, кључни циљ Европске уније био би да допринесе и
помогне БиХ да оствари свој циљ потпуне интеграције у ЕУ и НАТО.
Мисија ЕУ била би резултат једног опсежног и свеобухватног приступа, који би
обухватио политичке, економске и безбједносне аспекте. Овај извјештај највећим
је дијелом посвећен безбједносном елементу.
1. НОВА МИСИЈА ПОСЕБНОГ КАРАКТЕРА
Након окончања мисије СФОР-а, БиХ ће се наћи у потпуно другачијој позицији у
односу на ситуацију када је НАТО први пут послао своје трупе у ову земљу 1995.
године. Циљеви, величина и састав нове мисије ЕУ-е треба да одражавају
новонасталу ситуацију.
Таква мисија треба да оствари два кључна циља:
- Треба загарантовати сигурно окружење за испуњење
циљева наведених у ОХР-овом Плану спровођења мисије и Споразуму о
стабилизацији и придруживању, те директно допринијети остварењу тих циљева.
- Посебно тежиште треба ставити на борбу против организованог
криминала.
2. СИГУРНО ОКРУЖЕЊЕ
Снаге ЕУ-е требале би бити организоване тако да могу преузети војне обавезе и
надлежности из Дејтонског мировног споразума, те допринијети политичком циљу
стварања стабилне, демократске и просперитетне БиХ. Ове снаге биле би финална
гаранција овлаштења високог представника у складу са Дејтонским споразумом. Ове
снаге требале би имати пуна законска овлаштења (укључујући овлаштења садржана у
Анексу ИА Дејтонског споразума) за помоћ у спровођењу Општег оквирног споразума
за мир у Босни и Херцеговини.
- Снаге ЕУ-е требале би бити снажне и поуздане, и
дјеловати у складу са поглављем ВИИ Повеље Уједињених нација. ЕУ снаге требале
би имати могућност да одговоре на било коју пријетњу безбједности и
стабилности у БиХ.
- Састав и структура ових снага би се временом прилагодили. Да би снаге овог
типа биле ефикасне, морају имати солидан обавјештајни елемент, флексибилне и
интегрисане капацитете, те могућност да позову резервне трупе извана.
3. ТЕЖИШТЕ НА ОРГАНИЗОВАНОМ КРИМИНАЛУ
Главна препрека даљем процесу стабилизације у БиХ је језгро организованог
криминала и политичког екстремизма. Успостављање владавине закона и борба против
мрежа организованог криминала кључни су фактор дугорочне стабилности у БиХ. ЕУ
већ уествује у активностима у овим областима, кроз ЦАРДС програм и ЕУПМ.
Крајњи циљ је БиХ која се може самостално борити против организованог
криминала. Институције које су одговорне за тај дио – Државна агенција за
информације и заштиту и босанско-херцеговачке полицијске снаге, сада су у фази
формирања и јачања. Међутим, још увијек има много проблема. Док се тај дио посла
не оконча, биће потребна међународна помоћ.
4. ИНТЕГРИСАНИ ПРИСТУП ЕУ-е
Један од кључних фактора за остварење политичких циљева ЕУ-е биће рационално
и досљедно кориштење разних расположивих потенцијала и капацитета ЕУ-е у БиХ.
Најбољи начин да се то оствари је кроз сарадњу и адекватно руковођење на терену.
Окосница таквог дјеловања је појачана координиативна улога специјалног
представника Европске уније. Он мора имати могућност да дјелује као примус
интер парес, односно да има приоритет у одлучивању у односу на шефове других
мисија ЕУ-е у БиХ. Посебно треба нагласити да специјални представник Европске
уније треба истовремено осигурати имплементацију одредаба Дејтонског и Паришког
споразума с једне стране, те напредак у процесу стабилизације и придруживања с
друге.
5. БЛИСКА САРАДЊА СА НАТО САВЕЗОМ
Међународна заједница је била веома ефикасна у рјешавању проблема на Балкану
сваки пут када је дјеловала уједињено. За успјех било које операције ЕУ-е у БиХ,
од кључног је значаја да ЕУ оствари најбољу могућу сарадњу са НАТО савезом и
Сједињеним Државама. Практични и политички разлози указују да снаге ЕУ-е могу
искористити предности свих потенцијала НАТО савеза, у складу са Споразумом
“Берлин плус”.
У планирању снага ЕУ-е, као и у Споразуму “Берлин плус”, треба узети у обзир
сва искуства стечена у Операцији Цонцордиа.
6. РАЗГОВОРИ СА
БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИМ ВЛАСТИМА
Званичници Европске уније и њихове колеге из НАТО-а већ су успоставили
контакт са бх. властима. Наставиће се разговори између Европске уније и
босанско-херцеговачких власти.
|