Договор о реструктурирању полиције, који су скоро прихватили кључни лидери прошлог мјесеца, и даље је на столу и треба зграбити могућност коју тај договор представља за Босну и Херцеговину, рекао је високи представник и специјални представник Европске уније, Кристијан Шварц-Шилинг, у свом данашњем говору.

“Перспектива ове земље ће постати много боља онога дана када се потпиеше Споразум о стабилизацији и придруживању,” изјавио је Кристијан Шварц-Шилинг на конференцији коју организује Фондација Конрад Аденауер, те додао: “Главна препрека, иако не и једина, потписивању Споразума јесте питање реструктурирања полиције.”

Конференција под називом Педесет година Римских споразума и будућност Западног Балкана, је одржана данас у резиденцији Конак у Сарајеву.

У говору који се дотакао многих питања, високи представник и специјални представник Европске уније је упоредио ситуацију у Европи 1957. године са ситуацијом у Босни и Херцеговини данас.

“Европска унија је, једним дијелом, настала као резултат рата, те економског и социјалног колапса,” рекао је Кристијан Шварц-Шилинг. “Ова чињеница је у директној вези са настојањима народа западног Балкана да се приближе Европској унији, те да благовремено постану њени чланови.”

“Ова порука мора бити потпуно јасна и свима у Босни и Херцеговини,” наставио је Кристијан Шварц-Шилинг. “Дванаест година након завршетка сукоба на овим просторима, грађани и лидери ове земље суочавају се са многим изазовима и одлукама са којима су се 1957. године суочавали грађани Европе – дванаест година након завршетка Другог свјетског рата.”

Високи представник и специјални представник Европске уније је нагласио да неки људи изгледа вјерују да земља није у стању да се интегрише у Европу због сталних несугласица, неповјерења и узајамног оптуживања, што је нуспроизвод рата.

“Ови људи су сигурно премлади да би се сјећали неповјерења и оптуживања у остатку Европе након рата који је трајао од 1939. до 1945. године,” наставио је. “Ја нисам. Ја сам био младић 1957. године и добро се сјећам колико је Европа тада патила због огорчења и поремећаја изазваних Другим свјетским ратом.

Упркос томе, државници који су прије пола вијека били зачетници Европске уније били су у стању да виде даље од њихових тренутних тешкоћа према просперитетној и сигурној будућности. То је оно што данас треба да учине лидери Босне и Херцеговине.”

Високи представник и специјални представник Европске уније је нагласио да успјех Европске уније није био историјски предодређен, и да је био, и још увијек јесте, изузетна прича о тријумфу утемељеном на различитостима.

“У Европи је 1957. године владало прилично суморно расположење,” рекао је високи представник и специјални представник ЕУ. “Основна средства за живот су још увијек била прилично ограничена, здравствене и социјалне услуге су биле недовољно развијене, сиромаштво је било свеприсутно, а грађани су живјели у страху да је крај Другог свјетског рата 1945. године представљао тек стишавање, а не и окончање нестабилности и сукоба који су обиљежили историју европског континента.”

Кристијан Шварц-Шилинг је нагласио да је његова земља, Њемачка, била подијељена, да је Европа била подијељена у два жестоко наоружана војна блока, и да су само четири мјесеца прије тога совјетски тенкови угушили побуну у Мађарској.

“Пола вијека касније, сигуран сам да би потписници Римског уговора били изненађени успјехом своје иницијативе,” рекао је Шварц-Шилинг на конференцији, додајући да је Римски уговор значајан, прије свега, “јер је најавио раскид са прошлошћу”.

“Дванаест година након највећег сукоба у историји човјечанства, државе које су учествовале у рату одлучиле су да оставе по страни своје разлике зарад будућности наредних генерација,” рекао је Кристијан Шварц-Шилинг, додајући: “Ова одлука је промијенила изгледе једног цијелог континента, не само судбине шест земаља оснивача. Та одлука и даље има потенцијал да трансформише и оне дијелове Европе који остају изван Европске уније.”

Високи представник  и специјални представник Европске уније је јасно предочио да Европска унија није ексклузиван клуб. “То је инклузивна заједница држава које су превазишле, и које и даље превазилазе, огромне препреке у циљу изградње просперитетних и демократских друштава,” рекао је Шварц-Шилинг.

“У 50 година, Унија се проширила са шест на заједницу од 27 држава», рекао је даље господин Шварц-Шилинг. “У том процесу, она је помогла да се уједини тада разједињен континент, прихватањем у чланство земаља тадашње источне Европе, укључујући и Словенију 2004. године, те Бугарску и Румунију почетком ове године.”

Високи представник и специјални представник Европске уније је нагласио да се Европска унија сада протеже од Атлантика до Медитерана и Црног мора, те у потпуности окружује подручје западног Балкана, који је “географски, културолошки, политички, економски и социјално свакако унутар европске породице”.

Он је, такође, нагласио да ће у наредним годинама Европска унија неизбјежно играти све већу улогу у свим земљама на западном Балкану. “Европска унија је већ неколико пута дала јасно обећање свим земљама у овом региону да се могу надати изгледима за пуном интеграцијом у њене структуре, ако и када испуне политичке и економске услове,” рекао је Кристијан Шварц-Шилинг.

“Иако се у неким земљама чланицама посљедњих година осјећа засићеност процесом проширења, Европска унија и даље ће пружати снажну подршку западном Балкану,” наставио је Кристијан Шварц-Шилинг. “На крају, овдје се не ради толико о проширењу Европске уније, колико о њеном заокруживању.”

Хрватска би требало да постане чланица Европске уније за пар година; Албанија и Бивша Југословенска Република Македонија сада су такође на путу ка чланству; а и Црна Гора се сигурно креће у истом правцу, рекао је на конференцији.

“Само Босна и Херцеговина и Србија тек треба да потпиешу Споразум о стабилизацији и придруживању,” закључио је високи представник  и специјални представник Европске уније.