|
ZA Kristijana Šilinga, visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bih,
izjava premijera RS Milorada Dodika da svakom, pa i RS, treba dati pravo na
samoopredeljenje - ne otvara ni najmanju dilemu:
- Republika Srpska nije ni Kosovo, ni Crna Gora. Referendum u Crnoj Gori bio
je poseban slučaj, u skladu sa Ustavom bivše Jugoslavije. Ne postoji istorijska
RS, da bi došlo do njenog odvajanja. Prema tome ni odluke o ishodu referenduma u
Crnoj Gori ni konačno rešenje statusa Kosova, ne mogu imati nikakvog uticaja na
BiH. Ova država je konačno dogovorena u Dejtonu. Granice su međunarodno
priznate, i tu nema nikakvih otvorenih pitanja i jednostavno nema nikakve veze
sa BiH - kaže u intervjuu za "Novosti" Kristijan
Švarc-Šiling.
Povodom crnogorskog referenduma mnogi strani mediji
pišu da bi to mogao biti model za osamostaljenje Baskije, Katalonije, Južne
Osetije... Postoji strah u velikim i organizovanim zemljama, a vi kažete da to
neće uticati na ovaj trusan region...
- Ljudi su ovde vekovima živeli zajedno. Podele i ratovi su se desili zbog
uticaja stranih sila poput Rusije, Turske, Austrije, a na kraju je u kasnom
dvadesetom veku došlo do pokušaja uspostavljanja novog etničkog poretka u
regionu. Jednostavno, politiku etničkog čišćenja niko u međunarodnoj zajednici
nije podržao i oko toga nema diskusije. A, kada pričamo o starim evropskim
državama, na primer Španiji - tu problemi sa pokrajinama postoje vekovima. Za
ovaj prostor je važno da se nalazimo u demokratskoj eri. Država i vlast se
izgrađuje od dna prema gore, a ne od vrha ka dole, kako je to bilo u
Jugoslaviji. Građani imaju mogućnost da biraju svoje vlasti, ali ne mogu reći
"ja ne želim da ovaj čovek živi ovde". Svi moraju koegzistirati.
Sarajevska štampa je prvi put otvoreno progovorila o
organizovanim zločinima nad Srbima u glavnom gradu BiH. Porodice žrtava traže
formiranje Komisije za stradanje nestalih Srba u Sarajevu da li ćete podržati
formiranje takve komisije?
- Postoji 16 odluka Komisije za ljudska prava Ustavnog suda BiH kojima se
nalaže organima Federacije BiH i Republike Srpske da se pozabave problemom
pronalaženja nestalih, ali su sve ignorisane. Sve ove odluke moraju se u
potpunosti ispoštovati i sprovesti bez obzira na etničko i religijsko poreklo
žrtava ili porodica. Lično ću izvršiti pritisak na institucije koje se oglušuju
o zahteve Komisije za ljudska prava.
Drugi veliki politički
problem u BiH je policijska reforma. Da li je ignorisanje volje srpskih
predstavnika za opstanak policije Republike Srpske put za izgradnju stabilne
BiH?
- Ne radi se o ignorisanju stavova srpskih predstavnika već o nedostatku
konstruktivnih predloga. Srpska strana se generalno slaže sa tri principa EU
koja su dogovorena u oktobru 2005. godine, ali da ne prihvataju ovakvu
organizaciju. Iako postoje neke nedoslednosti, RS je postala svesna da ne može
biti prepreka za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i da će uskoro biti
postignut kompromis.
Da li to znači da u budućoj organizaciji opstaje policija
RS?
- To nije pitanje postojanja policije RS. Ovaj entitet mora da izvršava ono
što se odluči na višem državnom nivou. Zakon i budžet dolaze sa državnog nivoa i
to je jasno i premijeru RS Miloradu Dodiku. A, što se tiče komande i
hijerarhije, to je pitanje pregovora. Dirkecija za reformu policije ne
ograničava jedinice i regije već pokušava uraditi ono što je najbolje koristeći
iskustva drugih zemalja.
Zašto onda u BiH na regionalnom nivou
nije moguće da opstane policija RS?
- Tu se postavlja i pitanje veličine regija. Jednostavno, ovde policija nije
instrument za ukidanje entiteta. To se ne bi trebalo učiniti uz pomoć policijske
reforme. Niti policijska reforma služi za jačanje entiteta. Ovde se radi o
jednoj državi, i regije moraju biti organizovane na racionalan način da bi
policija bila efikasna. Nažalost, u senci se vodi borba dve strane. Jedne koja
želi da oslabi, a druga da ojača entitete. To nema veze sa stvaranjem kvalitetne
policije.
BIĆE USTAVNIH
PROMENA
ZALAŽETE se za to da domaći političari
preuzmu odgovornost. Kako kada paket ustavnih promena nije prošao u parlamentu
BiH?
- Većina poslanika je bila za ustavne reforme, baš kao i većina građana.
Nažalost, nedostajala su samo dva glasa da paket prođe. Ipak, sa ustavnim
reformama nastaviće se i posle izbora. Oni koji su glasali protiv ustavnih
reformi potrošili su godinu-dve potrebne za napredak zemlje, zato što nisu imali
pragmatičan ili realan politički stav. Oni moraju da snose odgovornost pred
građanima zato što su zaustavili napredak zbog svojih nerealnih
zahteva.
ŠILING SA SRPSKIM ZVANIČNICIMA
POŠTOVANjE
ENTITETA
O
ODNOSIMA Srbije i BiH, i situaciji u regionu, Kristijan Švarc-Šiling je u
Beogradu razgovarao sa predsednikom premijerom Srbije, Borisom Tadićem i
Vojislavom Koštunicom, na odvojenim sastancima,a nakon toga susreo se i sa
ministrom inostranih poslova SCG Vukom Draškovićem.
- Dobri odnosi u regionu, a posebno Srbije i BiH, jedan su od prioriteta
politike Beograda - rekao je predsednik Tadić visokom predstavniku UN. On je
naglasio i da sva otvorena i sporna pitanja moraju da se rešavaju dijalogom, a
ponovljen je i stav da za evropsku budućnost BiH kao i za regionalnu stabilnost,
važan princip konsenzusa sva tri ravnopravna naroda u BiH.
Na važnost očuvanja i poštovanja Dejtonskog sporazuma koji garantuje
stabilnost BiH, Šilingu je ukazao premijer Srbije Vojislav Koštunica, uz
podsećanje da entiteti predstavljaju temelj sporazuma.
Visoki predstavnik za BiH juče se susreo i sa srpskim patrijarhom Pavlom.
|
