Користећи се овлаштењима која су ми дата чланом V. Анекса 10 (Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;

Позивајући се на став XI. 2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у  Бону 9. и 10. просинца 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним,” у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Позивајући се на значај који међународна заједница придаје усвајању Закона о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине у склопу борбе против корупције у Босни и Херцеговини;

Констатујући на основу наведеног примјера придавања значаја да је на засједању Савјета за имплементацију мира у Мадриду 16. децембра 1998. године и у анексу декларације истог приоритет дат уређивању сукоба интереса путем правних прописа и имајући у виду даље декларацију поменутог Вијећа, на основу које је усвајање закона којим се уређује сукоб интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине предвиђено до септембра 2000. године. 

Позивајући се на пуну подршку дату опсежној антикорупционој стратегији ОХР-а као чврстом основу за борбу против корупције; и присјећајући се надаље да је поменути Савјет апеловао на све јавне дужноснике у Босни и Херцеговини да пруже своју активну и безрезервну подршку овој стратегији;

Присјећајући сенадаље да је на Високог представника апеловано да искористи свој ауторитет, у складу са својим мандатом, како би осигурао пуну у убрзану реализацију у свим секторима цивилне имплементације;

Имајући у виду сталну и дубоку забринутост коју међународна заједница изражава, поред осталог у Декларацији поментог Савјета донесеној на поменутом засједању у Бриселу 23-24. маја 2000. године, у вези са корупцијом укоријењеном у Босни и Херцеговини,  која поред тога што онемогућава развој тржишне привреде исто тако нарушава демократску власт и доводи до губитка јавних ресурса; те имајући у виду надаље хитно потребне мјере за побољшање транспарентности у области јавног буџета и институциоиналној изградњи и јачању како би се искоријенио систематки карактер корупције;

Констатујући стога да закон, који уређује питање сукоба интереса између оних којима је повјерено вршење јавних функција и оних руководилаца предузећа који се баве истим тим јавним овластима, представља предуслов на основу којег се избјегавају непримјерени односи између свијета политке и свијета пословања;

Имајући у виду  да је Закон о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине, који је израђен кроз партнерство између међународне заједнице, Савјета министара и ентитетских министарства правде, усвојио поменути Савјет министара Босне и Херцеговине у децембру 2001. године;

Са жаљењем што је, упркос свему претходно наведеном а на основу чега је требало бити омогућено Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да усвоји Закон о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине кроз редовну процедуру, наведни закон одбијен на засједању Дома народа одржаном 21. марта 2002. године;

Узимајући у обзир, имајући у на уму и констатујући све горе наведено, овим доносим слиједећу одлуку: 

ОДЛУКА

Којом се проглашава Закон о сукобу интереса у институцијама власти Босне и Херцеговине

Ова Одлука и закон у њеном прилогу који чини њен саставни дио биће објављени одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српрске” и “Службеном гласнику Брчко Дистрикта.”

Приложени закон ступа на снагу како је одређено чланом 23., и то на дан након овјере изборних резултата на изборима у октобру 2002. године, на привременој основи, све дотле док Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји овај закон у одговарајућем облику, без амандмана и додатних услова.

Сарајево, 23. маја 2002. 

Волфганг Петрич

Високи представник