Користећи се овлаштењима која су ми дата чланом V Анекса 10 (Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;

Позивајући се на став XI. 2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у  Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним,” у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Позивајући се на значај који међународна заједница придаје усвајању Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине у склопу успостављања владавине закона и јачања заједничких институција у Босни и Херцеговини;

Констатујући на основу наведеног примјера придавања значаја, да је Савјет за имплементацију мира на свом засједању у Мадриду 16. децембра 1998. године приоритет дао стварању професионалне и неполитичне државне службе као виталне компоненте сваке државе која ефикасно функционише; и констатујући надаље пуну подршку коју је Савјет исказао за рјешеност Високог представника да се ојачају заједничке институције кроз сарадњу са органима власти Босне и Херцеговине на доношењу Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине  чиме би се осигурали избор, руковођење, напредовање у  каријери, накнаде и социјалне бенефиције државним службеницима, на начин којим се унапријеђује професионалност и политичка независност;

Подсјећајући на то да је доношење поменутог закона био један од захтјева наведених у Мапи пута Европске уније за Босну и Херцеговину и да његово доношење представља једну од обавеза Босне и Херцеговине код реализације смјерница Европске уније;

Констатујући да се Законом о државној служби институција Босне и Херцеговине који је предмет додатне одлуке Високог представника на овдје наведени дан предвиђа успостављање Агенције за државну службу као једног независног тијела надлежног за запошљавање и отпуштање државних службеника, одлучивање о дисциплинским казнама, обуку државних службеника и припрему свих неопходних законских прописа;

Констатујући да ће руководилац Агенције бити одговоран за успостављање Агенције за државну службу и свеукупно провођење Закона о државној служби;

Узимајући у обзир консултације обављене са Савјетом министара Босне и Херцеговине;

Свјесни овог посебно важног задатка који стоји пред поменутим руководиоцем Агенције при успотављању наведене Агениције;

Упознати са високим угледом којег ужива господин Јакоб Финци у цијелој Босни и Херцеговини;

Узевши у обзир и имајући на уму све горе наведено овим доносим слиједећу одлуку: 

ОДЛУКА

1. Овом одлуком постављам г. Јакоба Финција на мјесто првог руководица Агенције за државну службу.

2. Ово постављење постаје правоснажно од дана када на снагу ступи Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине и трајаће у периоду од двије (2) године односно све дотле док ја другачије не одредим.

Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” и у “Слубеном гласнику Републике Српске”.