Бр. 02/11

Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о провођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о провођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са провођењем цивилног дијела Мировног уговора”;

Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за провођење мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за провођење мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о провођењу цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и према тачки (ц) овог става, “мјере којима се обезбјеђује провођење Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Констатујући да је, према поглављу VII Повеље Уједињених нација, Савјет безбједности Уједињених нација изричито потврдио горе поменуте закључке Савјета за провођење мира у низу резолуција, укључујући, на примјер, резолуције 1247 (1999), 1423 (2002), 1491 (2003), 1551 (2004), 1575 (2004), 1639 (2005), 1722 (2006), 1785 (2007), 1845 (2008), 1895 (2009) и 1948 (2010);

Узимајући у обзир, ради илустрације, став 4. Резолуције 1174 (1998) Савјета безбједности Уједињених народа од 15. јуна 1998. године, према којем Савјет безбједности, у складу с поглављем VII Повеље Уједињених нација “…понавља да је високи представник коначни ауторитет за тумачење Анекса 10 о цивилној провођењу Мировног уговора и да у случају спора може давати своја тумачења и препоруке, те доносити обавезујуће одлуке, како год оцијени да је неопходно, о питањима која је образложио Савјет за провођење мира у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”;

С обзиром на то да је, према Уставу Федерације Босне и Херцеговине, Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине морао бити сазван “најкасније двадесет дана након избора кантоналних законодавних тијела”, те да су према Изборном закону Босне и Херцеговине кантонална законодавна тијела била обавезна изабрати делегате/изасланике у Дом народа Федерације Босне и Херцеговине “одмах по сазивању кантоналне скупштине након избора за кантоналне скупштине, а најкасније мјесец дана након овјере избора”;

Увјерен да се Изборним законом Босне и Херцеговине не спречава ни овјеравање мандата свих оних делегата изабраних ради омогућавања дјеловања претходно споменуте одредбе Изборног закона Босне и Херцеговине, нити се спречава објављивање у релевантним службеним гласницима резултата избора проведених у кантоналним скупштинама;

Позивајући се на Правно мишљење Канцеларије високог представника од 9. фебруара 2001. године о “тумачењу одређених одредби Устава Федерације Босне и Херцеговине и уставв кантонв Босне и Херцеговине” и тумачења ОХР-а од 15. јануара 2007. године, у којим се, између осталог, јасно наводи да Дом народа Федерације Босне и Херцеговине може одржати своју конституишућу сједницу уз просту већину делегата изабраних од стране кантонв, може усвајати законе и започети процес номиновања делегата у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, док ће упражњена мјеста у Дому народа Федерације Босне и Херцеговине бити попуњена након што накнадни избор буде потврђен; 

Истичући да институционални механизми предвиђени уставима на кантоналном, федералном односно државном нивоу не могу бити парализовани бојкотовањем и да се у демократским системима Устав мора тумачити с циљем да се обезбиједи ефикасно функционисање институција; 

Узимајући у обзир да, готово пет мјесеци након што су објављени званични резултати општих избора из 2010. године у Босни и Херцеговини, кантоналне скупштине Посавског кантона, Западнохерцеговачког кантона и Кантона 10 нису изабрале делегате у Дом народа Федерације Босне и Херцеговине, што представља очито кршење Устава Федерације Босне и Херцеговине и Изборног закона Босне и Херцеговине;

Забринут због тога што је неуспјех кантоналних скупштина Посавског кантона, Западнохерцеговачког кантона и Кантона 10 да испуне своје уставне и законске обавезе спријечио конституисање Дома народа Федерације Босне и Херцеговине те стога и успостављање кључних институција Федерације Босне и Херцеговине, као и Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине;

Подсјећајући да је Управни одбор Савјета за провођење мира тражио од високог представника да предузме активности посредовања у настојању да се омогући формирање органа власти Федерације Босне и Херцеговине те да је Канцеларија високог представника, уз пуну подршку Савјета за провођење мира, предузела ове активности посредовања у периоду између 9. и 16. марта;

Констатујући да је током активности посредовања Канцеларија високог представника презентовала компромисни предлог, који је добио пуну подршку од Управног одбора Савјета за провођење мира као и од низа других међународних фактора у Босни и Херцеговини, а којим би се омогућила успостава широко утемељене коалиције у Федерацији и омогућило формирање органа власти Федерације Босне и Херцеговине; 

Жалећи што политичке странке које су учествовале у активностима посредовања нису успјеле да постигну договор о основу овог компромисног приједлога, упркос слагању по питању заједничког политичког програма и расподјеле велике већине виших извршних и законодавних функција у Федерацији Босне и Херцеговине;

Узимајући у обзир да су конституишућу сједницу Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине дана 17. марта 2011. године сазвали делегати изабрани од седам кантоналних скупштина;

Присјећајући се да су Одлука о избору предсједавајуће и потпредсједавајућих Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Одлука о избору предсједника Федерације Босне и Херцеговине и потпредсједникв Федерације Босне и Херцеговине и Одлука о потврђивању Одлуке о именовању премијера/предсједника, замјеникв премијера и министара у Влади Федерације Босне и Херцеговине, које су све донесене 17. марта 2011. године, биле накнадно објављене у “Службеним новинама Федерације БиХ” бр. 12/11;

Свјестан чињенице да су најмање два захтјева у вези са уставношћу конституишуће сједнице Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине и одређених аката које је донио Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине као и Одлуке о избору предсједника Федерације Босне и Херцеговине и потпредсједникв Федерације Босне и Херцеговине донесене 17. марта 2011. године, поднесена Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине, те да је на Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине да се изјасни у вези са свим таквим захтјевима;

Констатујући да је, до изјашњења Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине по овом питању, императив да се очува стабилност и функционисање институција, пружи правна сигурност, те да се обезбиједи несметано функционисање органа власти Федерације Босне и Херцеговине за добробит свих њених грађана;

Узимајући у обзир да се двјема одлукама које је донијела Централна изборна комисија Босне и Херцеговине на својој 21. сједници, одржаној 24. марта 2011. године, између осталог, дотичу питања која произлазе из Устава Федерације Босне и Херцеговине и која стога могу потпадати под надлежност Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине, па стога излазе изван оквира Изборног закона Босне и Херцеговине;

Узевши у обзир и размотривши свеукупност претходно споменутих питања, након обављања консултација с амбасадорима Управног одбора Савјета за провођење мира, високи представник овим доноси сљедећи:

Н А Л О Г

којим се привремено суспендују одређене одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине донесене на њеној 21. сједници, одржаној 24. марта 2011. године, као и сви поступци у вези с претходно наведеним одлукама

Члан 1.

Одлука Централне изборне комисије Босне и Херцеговине донесена на њеној 21. сједници, одржаној 24. марта 2011. године, којом се утврђује да избори за Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине нису проведени у свих десет кантона у складу с одредбама Изборног закона Босне и Херцеговине, те да нису били испуњени услови за његово конституисање, као и сви поступци у вези са наведеном Одлуком овим се привремено суспендују док високи представник не одлучи другачије.

Члан 2.

Одлука Централне изборне комисије Босне и Херцеговине донесена на њеној 21. сједници, одржаној 24. марта 2011. године, којом се утврђује да избор предсједника и потпредсједникв Федерације Босне и Херцеговине, извршен Одлуком оба дома Парламента Федерације БиХ бр. 01,02-05-183/11 од 17.03.2011. године, објављеном у (“Службеним новинама Федерације БиХ”, бр. 12/11), није проведен у складу са Изборним законом Босне и Херцеговине и према којој се поништава избор предсједника и потпредсједникв Федерације Босне и Херцеговине, те утврђује да ће се, након правоснажности, ова Одлука објавити у Службеном гласнику БиХ, Службеним новинама Федерације БиХ, Службеном гласнику РС и Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ, као и сви поступци у вези са наведеном Одлуком овим се привремено суспендују док високи представник не одлучи другачије.

Члан 3.

Овај Налог доноси се на основу међународног мандата високог представника и не доноси се супституисањем било којег домаћег органа власти. Налог ће имати првенство у односу на било које неконзистентне одредбе било ког закона, прописа или акта, било постојећег, било будућег. Овај налог директно се примјењује и није потребна ниједна додатна радња ради обезбјеђења његовог правног дејства.

Члан 4.

Овај Налог ступа на снагу одмах и објављује се на службеним интернет страницама Канцеларије високог представника.

Овај Налог објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” и “Службеним новинама Федерације БиХ”.