|
Користећи се овлаштењима која су високом
представнику дана чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилном спровођењу Мировног
уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је
високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилном
спровођењу Мировног уговора, и чланом ИИ 1. (д) претходно наведеног Споразума,
који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа
које се појаве у вези са цивилним спровођењем Општег оквирног споразума за мир у
Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став ЏИ.2 Закључака Конференције за имплементацију
мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за
имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој
коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилном спровођењу Мировног уговора,
како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем
обавезујућих одлука на начин који он оцијени да је неопходно” о одређеним
питањима, укључујући и (према тачки (ц) става ЏИ.2) „мјере којима се осигурава
имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и
њених ентитета, као и неометано функционисање заједничких институција”;
Позивајући се такође на члан ИИИ. Анекса Декларације Савјета за
имплементацију мира донесене у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој
је Савјет за имплементацију мира указао на потребу да се заједничке институције
учине ефикасним у улози која је као кључни задатак за њих утврђена у Општем
оквирном споразуму за мир, те у наставку назначио своју подршку дату високом
представнику у раду с органима власти Босне и Херцеговине да “реформишу рад
Савјета министара у складу с уставним процедурама како би се побољшала његова
способност да доноси и спроводи одлуке на послован и ефикасан начин;
Имајући у виду коминике који донио Управни одбор Савјета за
имплементацију мира у Бриселу 7. децембра 2000. године, у којем је наглашена
неопходност сарадње у циљу изградње функционалне државе, посебно путем ефикасног
Савјета министара који ужива пуну политичку и финансијску подршку ентитета, и
који је способан за сарадњу, на равноправним основама, са другим државама и
међународним организацијама;
Подсјећајући се да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у
свом коминикеу донесеном у Бриселу 3. фебруара 2005. године, истакнуо централну
улогу Савјета министара у спровођењу реформи које су потребне унутар процеса
стабилизације и придруживања Европској унији и апеловао на Савјет министара да
настави тим темпом реформе и демонстрира своје вођство босанскохерцеговачким
институцијама, те брзо дјелује уколико Босна и Херцеговина жели у скорој
будућности испунити услове Студије изводљивости Европске
уније;
С обзиром да је Савјет министара донио само десетак нових закона у
току девет мјесеци свог мандата, као и двадесетак закона којима се врше измјене
и допуне у постојећем законодавству, те да није успио да донесе кључне одлуке,
попут одлуке о именовању новог директора Регулаторне агенције за комуникације;
Имајући у виду да је принцип континуитета јавне службе заснован на
праву грађана Босне и Херцеговине да очекују да ће се у њихово име непрекидно
доносити одлуке и извршавати активности управљања;
Констатујући да устаљена пракса одлагања, кашњења и изостајања
доприноси умањењу способности Савјета министара;
С обзиром да је у циљу да се Босни и Херцеговини осигура стабилна,
ефикасна и функционална влада, потребно да се изврши реформа Савјета министара и
његовог процеса доношења одлука;
Узевши у обзир, констатујући, те имајући у виду све претходно наведено,
високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
о доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о
Савјету министара Босне и Херцеговине
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 38/02, 30/03, 42/03, 81/06 и
76/07)
Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке, ступа на снагу како
је предвиђено у члану 7. овог Закона на привременој основи, све док га
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без
измјена и допуна и без додатних услова.
Даном ступања на снагу овог Закона, престају да важе све супротне одредбе
Пословника о раду Савјета министара Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне
и Херцеговине”, бр. 22/03).
Ова Одлука се објављује на службеној Интернет страници Канцеларије високог
представника и ступа на снагу одмах.
Ова Одлука се одмах објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
|
Сарајево, 19. октобра 2007. |
Мирослав Лајчак |
|
|
високи представник |
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О САВЈЕТУ
МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1.
У члану 7. став (3) Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине (“Службени
гласник Босне и Херцеговине”, бр. 38/02, 30/03, 42/03, 81/06, 76/07), испред
ријечи: “Замјеници министара замјењују министре” додају се ријечи: “Ако
другачије није предвиђено овим Законом,”.
У члану 7., садашњи став (4) замјењује се новим ставом (4), који гласи:
“Замјеник министра који учествује на сједници Савјета министара умјесто
одсутног министра у складу са ставом (3) овог члана, има право да одлучује у
његово име по свим или по појединим питањима у складу са овлаштењем које му
одсутни министар пренесе и који о томе писмено обавијести предсједавајућег
Савјета министара.”
Члан 2.
У члану 14. став (3), ријечи: “најкасније у року од 15 дана од дана подношења
његове оставке и/или од дана када је установљено да је министар или
замјеник министра трајно спријечен да врши своју дужност” додају се иза ријечи:
“именује његовог насљедника”.
У члану 14. додају се нови ставови (4) и (5), који гласе:
“(4) Замјеник министра привремено обавља дужности министра током периода
између:
а) дана када министар поднесе оставку и дана
када насљедник наведеног министра преузме дужност у складу с поступком
предвиђеним овим законом; или
б) дана када се установи да је министар трајно
спријечен да врши своју дужност и дана када насљедник наведеног министра презуме
дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом.
(5) У случају да привремено вршење дужности из става (4) овог члана настане у
вези с оставком министра одбране или установљење трајне спријечености вршења
дужности настане у вези с министром одбране, предсједавајући Савјета министара
ће одредити који од замјеника министра одбране ће привремено обављати дужности
наведеног министра током односног периода прописаног у ставу (4) овог члана.”
Члан 3.
У члану 15, додају се нови ставови (3) и (4), који гласе:
“(3) Ако Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донесе одлуку о потврди
смјене министра у складу са ставом (1) овог члана, замјеник министра ће
привремено обављати дужности наведеног министра током периода између дана
доношења наведене одлуке о потврди и дана када новоименовани министар преузме
дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом.
(4) Ако Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донесе одлуку о потврди
смјене министра одбране у складу са ставом (1) овог члана, предсједавајући
Савјета министара ће одредити који замјеник министра ће привремено обављати
дужности наведеног министра током периода између дана доношења наведене одлуке о
потврди и дана када новоименовани министар преузме дужност у складу с поступком
предвиђеним овим законом.”
Члан 4.
У члану 16, став (2), послије прве реченице додаје се сљедећи текст:
“По правилу, сједнице Савјета министра одржавају се најмање једном седмично,
осим у оправданим случајевима утврђеним у Пословнику Савјета министара Босне и
Херцеговине. Ако, супротно одредбама овог закона и одредбама наведеног
Пословника, предсједавајући Савјета министара не сазове двије узастопне сједнице
Савјета министара, сједницу ће заједнички сазвати замјеници
предсједавајућег.”
У члану 16, став (3), иза ријечи “чланова Савјета министара”, зарез се
замјењује тачком и остатак текста се брише.
Члан 5.
У члану 18. став (1), ријечи: “од укупног броја својих чланова” замјењују се
ријечима: “чланова који су присутни и гласају”.
У члану 18. став (2), иза ријечи “консензусом” а прије ријечи “а посебно о
прописима”, додају се ријечи: “чланова који су присутни и гласају”.
У члану 18. став (3) ријечи: ”одлуку доноси Савјет министара већином гласова
која подразумијева и по најмање два члана из сваког конститутивног народа”
замјењују се ријечима: “одлуку доноси Савјет министара у складу са ставом (1)
овог члана, с тим да наведена већина подразумијева глас најмање једног члана из
сваког конститутивног народа”.
У члану 18. додаје се нови став (4), који гласи:
“(4) У случају да замјеник министра замјењује министра у складу с овим
законом, глас наведеног замјеника министра рачуна се за потребе израчунавања
већине прописане у ставу (1) овог члана и за потребе утврђивања постојања
консензуса прописаног у ставу (2) овог члана. Приликом рачунања већине прописане
у ставу (3) овог члана, урачунава се глас наведеног замјеника министра, али се
не сматра гласом припадника било којег од конститутивних народа.”
Члан 6.
Члан 32. се брише и замјењује новим чланом 32. који гласи:
“Предсједавајућег Савјета министара, у случају његове одсутности или друге
врсте спријечености да обавља своје дужности, замјењује најмлађи од замјеника
предсједавајућег Савјета министара. У том случају, наведени
Члан 7.
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Босне и
Херцеговине”.
|