|
Користећи се овлашћењима која су високом
представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела
Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према
којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног
Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у
обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже,
када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези
са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за
имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је
Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да
искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о
имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу
рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука,
када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према
тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног
споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се такође на Декларацију Савјета за имплементацију
мира из децембра 1998. године, у којој је Савјет указао на то да успостава
владавине закона у коју ће сви грађани имати повјерење представља предуслов за
трајни мир и самоодрживу привреду, што ће омогућити привлачење и задржавање
страних и домаћих инвеститора;
Указујући на Декларацију САвјета за имплементацију мира из маја
2000. године, у којој је истакнуто да су “демократска и одговорна полиција и
независно правосуђе предуслови за владавину закона и пуну заштиту људских
права”;
Имајући у виду то да је у септембру 2004. године Управни одбор
Савјета за имплементацију мира констатовао да је од трајног значаја изградња
домаћих капацитета у свим институцијама за владавину закона у БиХ, укључујући
полицију, судство и тужилаштва, како би се обезбиједило да ове институције буду
у потпуности способне за борбу против организованог криминала и других тешких
кривичних дјела;
Имајући на уму чињеницу да је Парламентарна скупштина Босне и
Херцеговине донијела закон којим је основана Државна агенција за истраге и
заштиту (у даљем тексту: Закон) 23. јуна 2004. године (“Службени гласник Босне и
Херцеговине”, бр. 27/04, 63/04 и 35/05);
Имајући на уму такође чињеницу да од доношења овог Закона,
Државна агенција за истраге и заштиту (у даљем тексту: Агенција) предузима мјере
како би се што прије развила у јаку државну полицијску снагу способну да се,
између осталог, бори против организованог криминала и тероризма;
Констатирајући да је, према прелазним и завршним одредбама овог
Закона, поступак именовања руководећег особља Агенције, укључујући њеног
директора, замјеника директора, помоћника директора за Криминалистичко-истражни
одјел и помоћника директора за Одјел за унутрашњу контролу, требало окончати
најкасније за шест мјесеци од дана ступања на снагу наведеног Закона;
Имајући на уму такође да на основу Закона о Државној агенцији
за истраге и заштиту и Закона о полицијским службеницима Босне и Херцеговине
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 27/04 и 63/04) именовање директора,
замјеника директора и помоћника директора за Кривично-истражни одјел и помоћника
директора за Одјел за унутрашњу контролу Агенције врши Савјет министара Босне и
Херцеговине у складу са Законом о министарским именовањима, именовањима Савјета
министара и другим именовањима Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и
Херцеговине”, бр. 7/03 и 37/03) (у даљем тексту: Закон о министарским
именовањима);
Констатирајући надаље да се именовања извршена на
основу Закона о министарским именовањима руководе општим начелом
селекције засноване на професионалним способностима и да је орган задужен за
именовање дужан да уложи максималне напоре како би осигурао да у наведеним
именовањима по правилу буду заступљени народи и грађани Босне и Херцеговине;
Подсјећајући да, због тога што поступак именовања наведеног
руководећег особља није проведен као што је предвиђено у прелазним и завршним
одредбама Закона о Државној агенцији за истраге и заштиту, високи представник је
у децембру 2004. године донио Одлуку којом је измијенио и допунио Закон о
Државној агенцији за истраге и заштиту, чиме је продужен рок за наведена
именовања за додатна два мјесеца (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр.
63/04 и 35/05);
Узимајући у обзир да, до дана данас, Савјет министара није
попунио преостала руководећа радна мјеста у Агенцији;
Свјесни да је потребно да се ова радна мјеста попуне како би се
осигурао нормалан рад Агенције;
Из разлога који су овдје наведени високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању помоћника директора за Кривично-истражни
одјел Државне агенције за истраге и заштиту
Члан 1.
Овом одлуком именује се г. Драган Лукач на мјесто помоћника директора за
Кривично-истражни одјел Агенције на мандат у трајању од четири (4) године,
почевши од 9. септембра 2005. године.
Члан 2.
Током периода наведеног у члану 1. ове одлуке, г. Лукач ће вршити своје
дужности и одговорности помоћника директора за Криминалистичко-истражни одјел
Агенције у складу са Законом о Државној агенцији за истраге и заштиту и осталим
релевантним законима и прописима Босне и Херцеговине.
Члан 3.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику
Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 9. септембар 2005.
Педи Ешдаун
Високи представник
|