Користећи се овлашћењима која су ми дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник "пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом";

Позивајући се на став XI. 2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора да би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, "доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним," у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и "друге мјере у сврху обезбијеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета";

Позивајући се даље на члан I. 1. поменутог Анекса 10 који се искључиво односи на промовисање поштивања људских права и повратка расељених лица и избјеглица;

Узимајући у обзир важност који Управни одбор Савјета за имплементацију мира даје питању убрзања повратка избјеглица и обезбијеђењу потпуне и недискриминирајуће имплементације имовинских закона Босне и Херцеговине;

Узимајући надаље у обзир потребу да се на цјелокупној територији Босне и Херцеговине, на најефикаснији и најправичнији начин проведу закони у вези са повратом имовине, те да се обезбиједи усклађено провођење тих закона у сваком ентитету;

Свјестан да ентитетски званичници надлежни за рјешавање избјегличких и стамбених питања нису били у могућности да након вишемјесечних преговора постигну договор о конкретним одредбама неопходним за горе споменути процес усклађивања, те да је истекао рок који су поставили ентитети на имовинској конференцији у Теслићу, да се постигне потпуна хармонизација до 15. новембра 2001. године;

Констатујући да је Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине затражило предузимање корака од стране Канцеларије високог представника да би се ускладили ентитетски закони који регулишу поврат имовине у циљу заштите основних људских права и убрзавања процеса повратка избјеглица.

Узимајући у обзир и имајући у виду горе наведено, овим доносим сљедећу:

Бришу се сљедећи чланови Упутства о примјени Закона о даљим измјенама и допунама Закона о престанку примјене Закона о кориштењу напуштене имовине и Закона о престанку примјене Закона о кориштењу напуштене имовине (Службени гласник Републике Српске 38/98, 12/99): чланови 13 до 17, 20 до 21, 26 до 31 и 37 до 40.

Ова Одлука се објављује без одлагања у Службеном гласнику Републике Српске, и ступа на снагу осам дана након објављивања.