Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о спровођењу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за спровођење мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц)  овог става) “мјере у сврху обезбјеђења спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;

Имајући у виду комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира усвојеног на састанку одржаном у Бриселу  28. фебруара 2002. године у којем се признаје “значај оснивања Високог судског савјета за Босну и Херцеговину”;

Имајући даље у виду комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира усвојеног на састанку одржаном 7. маја 2002. године у Сарајеву у којем је наведено да би оснивање једног Високог судског савјета “положило темеље даљој реформи правосуђа као што је реорганизација судског и тужилачког система”;

Свјестан потребе да се настави са том реорганизацијом и процесом одабира након оснивања Високог судског и тужилачког савјета Федерације Босне и Херцеговине и Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске који ће заједно чинити  међуентитетску структуру Високог судског и тужилачког савјета за Босну и Херцеговину;

Позивајући се на члан III: 5 (б) Устава Босне и Херцеговине који гласи да “у периоду од шест мјесеци од ступања на снагу овог Устава, ентитети ће почети преговоре с циљем да одговорности и друга питања у надлежност институција Босне и Херцеговине….”;

Позивајући се на члан I:2. Устава Босне и Херцеговине који гласи да је “Босна и Херцеговина демократска држава која функционише у складу са законом…”;

Уочавајући да је за јачање демократских принципа и владавине закона најбитније да државне институције Босне и Херцеговине, између осталог, имају овлаштење, да доносе законе о правосудним органима у цијелој Босни и Херцеговини;

Разматрајући Устав Републике Српске, измијењен и допуњен мојом Одлуком бр. 162/02 од 23.маја 2002. године, који између осталог, утврђује да “Високи судски и тужилачки савјет обезбједи самосталност, независност, непристрасност, стручност и ефикасност судства и тужилаштва у Републици Српској” и да ће “састав и додатне одговорности Високог судског и тужилачког савјета бити одређене законом”; те

На основу горе наведеног, овим доносим сљедећу Упуту и Одлуку:

УПУТА

Предсједник Владе Републике Српске и премијер Федерације Босне и Херцеговине упућују се овом Одлуком да сачине нацрт приједлога за преговоре у року од тридесет (30) дана у складу са чланом III: 5(б) Устава Босне и Херцеговине са намјером да се на државне институције Босне и Херцеговине пренесу свеукупне надлежности у области правосуђа како би се омогућило да један Високи судски и тужилачки савјет за Босну и Херцеговину, који се успоставља на нивоу државе, буде у потпуности надлежан у овој области правосуђа.  Ти нацрти приједлога морају бити размијењени у року од тридесет (30) дана с обзиром на преговоре који ће започет најкасније за тридесет (30) дана након тога.

ОДЛУКА

О ДОНОШЕЊУ ЗАКОНА О ВИСОКОМ СУДСКОМ И ТУЖИЛАЧКОМ САВЈЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Закон који слиједи ступа на снагу на привременом основу, како је предвиђено чланом 87 овог Закона, док Народна Скупштина Републике Српске не усвоји овај Закон у одговарајућем облику, без измјена и допуна и постављања било каквих услова.

Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће без одлагања објављена у Службеном гласнику Републике Српске.