|
Користећи се овлаштењима која су
високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији
Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према
којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о
цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II 1. (д) претходно наведеног
Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих
потешкоћа које се појаве у вези са цивилном проведбом Општег оквирног споразума
за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за
имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је
Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да
искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилној имплементацији
Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе
речено „доношењем обавезујућих одлука какогод он оцијени да је неопходно” о
одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) „мјере којима се
осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и
Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за
имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године,
у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине права, у коју
сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и
самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће
улагаче;
Констатујући да је Управни одбор Савјета за имплементацију
мира, у коминикеу донесеном у Бриселу 20. марта 2001. године нагласио да
“оперативне и ефикасне државне институције, судска реформа, поштивање владавине
права и прописно вршење власти, и даље остају од суштинске важности за
имплементацију Мировног споразума”;
Имајући у виду учињене напоре на остваривању оснажене
стратегије за реформу правосуђа како би се ојачала владавина права у Босни и
Херцеговини и њеним ентитетима у 2002/03, што је одобрио Управни одбор Савјета
за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године;
Присјећајући се Резолуције Савјета безбједности Уједињених
нација бр. 1503 (2003) и изјаву предсједника Савјета безбједности (С/ ПРСТ
/2002/21), од 23. јула 2002. године којом се даје подршка стратегији
Међународног суда за бившу Југославију (“МКСЈ”) на основу које ће истраге бити
завршене до краја 2004. године, све радње у првостепеном поступку до краја 2008.
године, а комплетан рад Суда у 2010. години (С/2002/678), између осталог,
уступљивањем предмета надлежним домаћим судовима, према потреби, уз јачање
способности тих судова да обављају тај посао;
Констатујући да је Савјет безбједности изјавио да се претходно
поменутом Стратегијом окончања рада МКСЈ-а ни на један начин не омета обавеза
земаља да проводе истраге које се односе на оптужена лица којима се неће судити
на МКСЈ-у и да предузимају одговарајуће радње у вези с подизањем оптужница и
кривичним гоњењем;
Констатујући надаље да је у свом коминикеу донесеном након
састанка у Сарајеву 26. септембра 2003. године, Управни одбор Савјета за
имплементацију мира узео у обзир Резолуцију Савјета безбједности Уједињених
нација бр. 1503, којом се између осталог, позива међународна заједница да подржи
рад високог представника у успостављању Савјета за ратне злочине;
Имајући у виду да су у коминикеу донесеном након састанка
Управног одбора Савјета за имплементацију мира одржаног 15. марта 2006. године у
Бечу, политички директори изразили своју сталну подршку Државном суду који ће
омогућити властима у БиХ да се оптужени за ратне злочине и оптужени за
организирани криминал ефикасно процесуирају у Босни и Херцеговини;
Констатујући напредак постигнут у развоју капацитета Посебног
одсјека за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине и Посебног одјела за ратне
злочине Тужлаштва Босне и Херцеговине;
Свјестан чињенице да, у циљу да систем правосуђа функционше и
да кривично законодавство може заштитити вриједности друштва и хуманости, мора
постојати озбиљан приступ извршењу кривичних санкција, као важна фаза у
омогућавању вршења правде;
Видјевши да одређене одредбе домаћег законодавства о извршењу
кривичних санкција, које се такође примјењује на предмете уступљене Босни и
Херцеговини од стране МКСЈ-а, могу онемогућити ефикасно извршење кривичне
санкције након њеног изрицања;
Уз жаљење што, међутим, сви органи власти у Босни и Херцеговини
нису посветили одговарајућу пажњу промјенама у законодавству неопходним како би
се омогућило сигурно извршење кривичних санкција, посебно у предметима ратних
злочина;
Свјестан хитности да се овакве одредбе измијене и допуне;
Узевши у обзир и размотривши све наведено,
Високи представник доноси сљедећу
Одлуку
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона
Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других
мјера
(Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 13/05)
Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу како је
предвиђено у члану 9. овог закона, на привременој основи, све док га
Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без
измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику
Босне и Херцеговине”.
|
Сарајево, 9. јули 2007. |
Мирослав Лајчбк
Високи представник |
ЗАКОН
о измјенама и допунама закона Босне и Херцеговине о
извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера
Члан 1.
(Измјене и допуне цјелокупног текста Закона, осим у члановима 9. до 44. и у
члану 112.)
У Закону Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других
мјера (Службени гласник Босне и Херцеговине бр. 13/05; у даљем тексту: Закон), у
цјелокупном тексту Закона, осим у Поглављу II (Органи за извршење кривичних
санкција, притвора и других мјера) – чланови 9. до 44. и члан 112, став (1),
ријеч “Завод” замјењује се ријечју “завод” у одговарајућем падежу.
Члан 2.
(Измјене и допуне члана 1.)
(1) У члану 1. Закона, додаје се нови став (5), који гласи:
“(5) Притвор изречен од стране Суда Босне и Херцеговине извршаваће се према
одредбама овог Закона чак и када се он извршава у ентитетском заводу.
Санкције изречене од стране Суда Босне и Херцеговине извршаваће се према
одредбама овог Закона чак и када се служе у ентитетском заводу.
(2) Садашњи став (5) члана 1. Закона постаје став (6).
Члан 3.
(Измјене и допуне члана 110.)
У члану 110. (Општа одредба о условном отпусту) Закона ријечи “у
складу с чланом 44. Кривичног закона” замјењују се ријечима “у складу с
кривичним законом”.
Члан 4.
(Измјене и допуне члана 113.)
(1) У члану 113. (Одузимање путне исправе), ставу (1) Закона, ријечи:
“које има путну исправу” и запета након њих бришу се, а ријечи: “да му одузму
путну исправу” замјењују се ријечима: “да му одузме исправе које се могу
користити за прелазак државне границе”.
(2) У ставу (2) члана 113. Закона ријечи “путне исправе” замјењују се
ријечима “исправа којом се дозвољава лицу прелазак државне границе”.
Члан 5.
(Измјене и допуне члана 114.)
(1) У члану 114. (Извршење рјешења о упућивању), ставу (7), Закона
ријечи “у року од осам дана” замјењују се ријечима “што је прије могуће, али
најкасније у току истог дана”.
(2) У ставу (8) члана 114. Закона ријечи “у року од три дана од дана
одређеног за јављање у Завод” замјењују се ријечима “што је прије могуће, али
најкасније у току истог дана”.
Члан 6.
(Измјене и допуне члана 140.)
У члану 140. Закона, иза става (1) додаје се нови став (2) који гласи:
“(2) Могуће је одобрити погодност са или без надзора. Надзор се
обавезно одређује ако је погодност која се користи изван завода одобрена:
а) лицу осуђеном на казну затвора до десет година за кривчна дјела геноцида,
кривична дјела против хуманости, ратне злочине, тероризам, недопуштену
производњу и промет дрогама, спрјечавање провратка избјеглица и расељених особа;
б) лицу осуђеном на више од десет година затвора, без обзира на врсту
кривичног дјела;
ц) алкохоличару, овиснику о дрогама или вишеструком повратнику.”
Члан 7.
(Измјене и допуне члана 142.)
У члану 142. (Правила о коришћењу погодности), ставу (1), Закона, иза
ријечи “из члана 140. овог закона” додају се запета и ријечи “укључујући правила
о надзору лица током коришћења погодности”.
Члан 8.
(Измјене и допуне члана 156.)
У члану 156. Закона, ставу (2), ријечи “а исту издржавају у једном од завода
Босне и Херцеговине” и запета испред њих бришу се.
Члан 9.
(Ступање на снагу овог Закона)
Овај Закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Босне и
Херцеговине”.
|