Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата учлану V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем високи представник "пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом";

Позивајући се на став XI. 2. Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, "доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) и "мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета";

Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине права, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће улагаче;

Имајући у виду намјеру Управног одбора Савјета за имплементацију мира исказану у  фебруару 2002. да се владавина права у Босни и Херцеговини ојача путем израде и провођења нових кривичних закона и јачањем судских и тужилачких институција у цијелој Босни и Херцеговини;

Констатујући да иако могућност одбијања свједочења у току судског поступка служи важном стратешком интересу заштите породичних веза, на њу се треба позивати само у ријетким случајевима;

Свјестан чињенице да се овим Законом утврђује обавеза свих грађана да сарађују у истрази и кривичном гоњењу;

Узевши у обзир и размотривши све наведено, високи представник доноси сљедећу