|
Користећи се овлаштењима која су ми дата у члану V
Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег
оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи
представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног
Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући
у обзир члан II.1.(д) претходно наведеног Споразума према којем Високи
представник “пружа помоћ када процијени да је то неопходно, у изналажењу рјешења
за све проблеме који се јаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног
уговора”;
Позивајући се на члан II, 8 претходно наведеног споразума према
чијим одредбама Високи представник може, поред цивилних комисија конкретно
наведених у члану II истог Споразума, успоставити друге цивилне комисије како би
помогао извршење свог мандата;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о
имплементацији мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је
Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да
употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о
имплементацији цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу
рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука,
када процијени да је то неопходно” о одређеним питањима укључујући (према тачки
(ц) овог става) мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног
споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета;
Уз уважавање става I.2.а Закључака донесених на наведеној
конференцији у Бону који потврђују “да је непристрасно и независно правосуђе” од
“суштинског значаја за владавину права и помирење у Босни и Херцеговини”, да
процес именовања судија и тужилаца мора бити заснован на способностима, да се
мора успоставити институција за едукацију судија и тужилаца, те да је контрола
правосудног система елемент од суштинског значаја за поменути процес;
Руководећи се ставом II.2 Анекса Декларације Савјет за
имплементацију мира (Мадрид, 16.12.1998. године) у којој се “наглашава значај
интензивираних напора у провођењу реформе правосуђа, које координира Високи
представник, како би се пружила подршка напорима органа власти у Босни и
Херцеговини”, те “апелује на Високог представника да даље развија стратешки план
свеобухватне реформе правосуђа, којим се утврђују краткорочни и дугорочни
приоритети, уз консултације са органима власти, Савјетом Европе, ОСЦЕ-ом,
УНМИБХ-ом и другим организацијама”;
Имајући у виду Декларацију Савјета за имплементацију
мира (Брисел 23. и 24. мај 2000. године) којом се захтијева успостава истински
независног и непристрасног правосуђа како би се осигурала владавина права у свим
кривичним, грађанским и привредним стварима, те признајући “трајну потребу за
међународном надзорном институцијом за реформу правосуђа у ишчекивању да ОХР
дође до рјешења у погледу Програма реформе правосуђа” те да Савјет “подржава
даље напоре Високог представника да предводи активности у реформи правосуђа и
усклађује напоре међународне заједнице по том питању.”
Узимајући у обзир Комунике Управног одбора Савјета за
имплементацију мира (Сарајево, 13.07.2000. године) у којем стоји да су се
“Управни одбор и Високи представник сагласили да је по питању реформе правосуђа
и унапређења владавине права потребан трајан ангажман међународне заједнице” и
да ће “за ту сврху, Високи представник успоставити Независну правосудну
комисију”;
Позивајући се на Комунике Управног одбора Савјета за
имплементацију мира од 28.02.2002. године, у којем Управни одбор подржава
пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03.
годину, као и уважавајући, између осталог, значај успостављања Високог судског
савјета за БиХ и реорганизације судова, а што се даље понавља у Комуникеу од
7.05.2002. године;
Позивајући се на одлуке којим су донијети закони о Високом
судском и тужилачком вијећу Федерације Босне и Херцеговине, Високом судском и
тужилачком савјету Републике Српске, Високом судском и тужилачком савјету Босне
и Херцеговине и Упутства од 23.05.2002. године, како би се ојачала независност
правосуђа и осигурало да поновна именовања судија и тужилаца буду у складу са
реорганизацијом судова и тужилаштава.
Констатујући да, Независна правосудна комисија, између осталог,
има улогу да као секретаријат пружа подршку Високим судским и тужилачким
савјетима у току прелазног периода;
Позивајући се даље на Комунике Управног одбора
Савјета за имплементацију мира од 25. и 26. септембра 2003. године у којем се
Управни одбор: “сагласио да продужи мандат Независне правосудне комисије, као и
прелазни период Високих судских и тужилачких савјета до 31.03.2004. године.
Управни одбор је чврсто подржао успостављање једног Високог судског и тужилачког
савјета на нивоу државе и апеловао је на власти БиХ да у томе одмах дају свој
допринос;
Позивајући се на ранију Одлуку Високог представника број 94/01
о успостављању Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику
Босне и Херцеговине” број 10/01, “Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине” број 14/01 и у “Службеном гласнику Републике Српске” број 17/01,
Одлуку број 16/02 о мандату Независне правосудне комисије, објављену у
“Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” број 40/02 и “Службеном
гласнику Републике Српске” број 55/02, те Одлуку број 95/03 о новом мандату
Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику Босне и
Херцеговине” 3/03;
На основу свега горе наведеног, овим доносим слиједећу:
ОДЛУКУ
о продужењу мандата Независне правосудне комисије
1. Овом се Одлуком продужава мандат Независне правосудне комисије којој се
додјељују ниже наведене надлежности и овлаштења.
2. Мандат Независне правосудне комисије је и
даље слиједећи:
- пружање подршке, у својству секретаријата, раду Високог судског и
тужилачког савјета Републике Српске, Високог судског и тужилачког вијећа
Федерације БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ у прелазном периоду,
који траје до 31. марта;
- обављање функције дисциплинског тужиоца у
дисциплинским питањима пред наведеним савјетима;
- давање савјета локалним органима власти и стручним правним
организацијама о свим питањима која утичу на судство, његову реорганизацију и
управу.
3. Осим тога, Независна правосудна
комисија има овлаштење да, у сагласности са горе наведеним савјетима, предузме
све неопходне мјере да осигура одговарајуће смањење броја особља и
трансформацију преосталог дијела Независне правосудне комисије у секретаријат
једног Високог судског и тужилачког савјета, уколико он буде основан на нивоу
државе, у складу са Упутством Високог представника од 23.05.2003. године.
4. У извршавању свог мандата и надлежности,
Независна правосудна комисија је овлаштена да иницира контакте са међународним
организацијама и домаћим тијелима, агенцијама, институцијама, односно
организацијама како би се унаприједили пројекти владавине права који утичу на
судство, његову реорганизацију, и подршку Високим судским и тужилачким
савјетима.
5. Сви судови, тужилаштва и државне агенције на
свим нивоима, укључујући све судије, тужиоце, особље у судовима и владине
званичнике, дужни су да сарађују са Независном правосудном комисијом и да
пружају све информације које Независна правосудна комисија сматра неопходним у
обављању њених задатака наведених у ставу 2. ове Одлуке.
6. Мандат Независне правосудне комисије
продужава се од 01.01.2003. године и истиче најкасније 31.03.2004. године.
7. Ова одлука ступа на снагу одмах и без одлагања ће бити објављена у
“Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 20.11.2003. године
Педи Ешдаун
Високи представник
|