Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V. Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1. (д) претходно наведеног Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када процијени да је то неопходно, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;

Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о имплементацији мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” о одређеним питањима укључујући (према тачки (ц) овог става) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;

Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина закона како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције;

Позивајући се на успостављање Високог судског и тужилачког вијећа Федерације Босне и Херцеговине, Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске и Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине у мају 2002. године у циљу јачања независности правосуђа и поновног именовања судија и тужилаца у складу са реорганизацијом судова и тужилаштава;

Позивајући се на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 25.-26.09.2003. године у којем се Управни одбор: “сложио да продужи мандат Независне правосудне комисије, као и прелазни период за Високе судске и тужилачке савјете до 31.марта 2004. године. Управни одбор је дао пуну подршку оснивању једног Високог судског и тужилачког савјета на државном нивоу и апеловао на власти БиХ да дају свој допринос у рјешавању овог питања без одлагања”;

Имајући у виду потребу за продужењем прелазног периода како би се довршило именовање судија и тужилаца у складу са реорганизацијом судова и тужилаштава;

Позивајући се на претходне одлуке Високог представника, одлуку број 168/02 о доношењу Закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске објављену у “Службеном гласнику Републике Српске”, 31/02, одлуку број 31/02 о доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске, објављену у “Службеном гласнику Републике Српске”, 55/02;                                                       

Овим доносим слиједећу     

ОДЛУКУ  

којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске,

који је приложен као саставни дио ове одлуке.

Овај закон ступа на снагу као закон Републике Српске, даном одређеним у члану 2. овог закона, на привременој основи, све док га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у одговарајућем облику, без измјена и допуна и додатних услова.

Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује се без одлагања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ВИСОКОМ СУДСКОМ И ТУЖИЛАЧКОМ САВЈЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Преамбула

Закон о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске, бр. 31/02), у својој измијењеној форми (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 55/02) (у даљем тексту: “Закон”), овим добија слиједеће нове измјене и допуне:

Члан 1. 

У члану 75, став 3, ријечи “до 31.12.2003. године” замјењују се ријечима “до 31.03.2004. године”.              

Члан 2.          

Закон о измјенама и допунама Закона о Високом судском и тужилачком савјету Републике Српске биће објављен у “Службеном гласнику Републике Српске” и ступа на снагу осмог дана од дана објављивања .