|
Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V.
Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег
оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи
представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о
спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан
II.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа
помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се
јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на члан II. 8 наведеног споразума према чијим одредбама
Високи представник може, поред цивилних комисија конкретно наведених у члану II.
истог Споразума, успоставити друге цивилне комисије како би потпомогао извршење
свог мандата;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о спровођењу мира
одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Вијеће за
спровођење мира поздравило намјеру Високог представника да употријеби свој
коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног
дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како
је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то
неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц)
овог става) “мјере у сврху осигурања спровођења Мировног споразума на цијелој
територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Уз уважавање тачке I.2.а Закључака донесених на поменутој
конференцији у Бону према којима је уочено "да је непристрасно и независно
правосуђе" од "суштинског значаја за владавину закона и помирење у Босни и
Херцеговини", да процес именовања судија и тужилаца мора бити заснован на
професионалним способностима, те да је контрола правосудног система елемент од
суштинског значаја за поменути процес;
Руководећи се ставом II.2 Анекса на Декларацију Вијећа за
спровођење мира (Мадрид, 16. децембра 1998. године) у којој се "наглашава значај
појачаних напора у провођењу правосудне реформе, које усклађује Високи
представник, како би се пружила подршка напорима органа власти у Босни и
Херцеговини" те "апелује на Високог представника да даље развија свеобухватни
стратешки план правосудне реформе, којим се утврђују краткорочни и дугорочни
приоритети, у сагласности са тим органима, Вијећем Европе, ОСЦЕ-ом, УНМИБХ-ом и
другим организацијама.";
Имајуци у виду Декларацију Вијећа за имплементацију мира (на
састанку одржаном у Бриселу 23-24. маја 2000. године) којом се намеће потреба за
једним истински независним и непристрасним правосуђем како би се осигурала
владавина закона у свим кривичним, грађанским и привредним питањима, те
признајући "трајну потребу за међународном надзорном институцијом за правосудну
реформу у ишчекивању да ОХР дође до рјешења у погледу Програма правосудне
реформе" те да Вијеће "подржи даљње напоре Високог представника да предводи
активности у реформи правосуђа и усклађује напоре међународне заједнице по том
питању."
Uzimaju}i у обзир Комунике Управног одбора Вијећа за
спровођење мира (Сарајево, 13. јула 2000. године) у којем су се "Управни одбор и
Високи представник сагласили да је по питању правосудне реформе и унапређења
владавине закона потребан трајан ангажман међународне заједнице и у којем се
наводи “За ту сврху, Високи представник ће успоставити Независну правосудну
комисију”;
Позивајући се даље на Комунике Управног одбора Вијећа за
имплементацију мира од 28. фебруара 2002. године, у којем Управни одбор подржава
пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03.
годину, као и уважавање значаја успостављања Високог судског вијећа за БиХ и
реорганизације судова, а што се даље понавља у Комуникеу од 7. маја 2002.
године;
Позивајући се на ранију Одлуку Високог представника број 94/01 о
успостављању Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику
Босне и Херцеговине”, број 10/01, “Службеним новинама Федерације Босне и
Херцеговине”, број 14/01 и у “Службеном гласнику Републике Српске”, број 17/01 и
Одлуку број 16/02 о Мандату независне правосудне комисије, објављену у
“Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, број 40/02 и “Службеном
гласнику Републике Српске”, број 55/02.
На основу свега горе наведеног, овим доносим слиједећу:
ОДЛУКУ
О новом мандату Независне правосудне комисије
1. Овом се Одлуком даје нови мандат Независној правосудној комисији којој се
додјељују надлежности и овлаштења како је ниже наведено.
2. Мандат Независне правосудне комисије је
слиједећи:
- пружање подршке раду
Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске, Високог судског и
тужилачког вијећа Федерације БиХ и Високог судског и тужилачког вијећа БиХ у
прелазном периоду вијећа, који траје до 31. децембра 2003. године уколико се
не продужи;
- пружање подршке раду
дисциплинског тужиоца у дисциплинским питањима пред наведеним вијећима;
- пружање савјета локалним
органима власти и стручним правним организацијама о свим питањима која утичу
на судски систем и његову реорганизацију;
3. У извршавању свог мандата и надлежности,
Независна правосудна комисија је овлаштена да иницира контакте са међународним
организацијама и домаћим тијелима, агенцијама, институцијама, односно
организацијама како би се унаприједили пројекти владавине закона који утичу на
систем судова, његову реорганизацију, и подршку Високим судским и тужилачким
вијећима.
4. Сви судови, тужилаштва и државне агенције на
свим нивоима, укључујући све судије, тужиоце, особље у судовима и званичнике,
обавезни су да сарађују са Независном правосудном комисијом и да пружају све
информације које Независна правосудна комисија сматра неопходним у обављању
својих задатака наведених у ставу 2. ове Одлуке.
5. Мандат Независне правосудне комисије
продужује се од 1. јануара 2003. године и истиче најкасније 31. децембра 2003.
године.
6. Ова одлука замјењује Одлуку број 16/02 о
мандату Независне правосудне комисије.
7. Ова одлука ступа на снагу одмах и без одлагања биће објављена у “Службеном
гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 24. јануара 2003. године
Педи Ешдаун
Високи представник
|