|
Користећи се овлаштењима која су Високом
представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног
дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини,
према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења
горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и
посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи
представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема
који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за
имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је
Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да
искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о
имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу
рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука,
када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према
тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног
споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Констатујући да је Савјет за имплементацију мира у својој Декларацији
донесеној у Бриселу 24. маја 2000. године, у контексту наглашавања кључних
економских реформи потребних за стварање јединственог економског простора и
омогућавање раста приватног сектора, између осталога, позивао органе власти
Босне и Херцеговине да утврде и успоставе адекватне домаће изворе финансирања за
државни буџет, те даље апеловао на органе власти Босне и Херцеговине да наставе
са свеобухватним реформама система опорезивања и царина;
Узимајући у обзир Коминике који је на нивоу политичких директора
донио Управни одбор Савјета за имплементацију мира дана 21. новембра
2002. године, у којем се Босна и Херцеговина позива да хитно усвоји
економске реформе укључујући: “Уједињење царинског система како би се зауставило
дуплицирање послова и проневјера”, те “увођење ПДВ-а на државном нивоу како би
се поједноставио и учинио ефикаснијим систем опорезивања, те помогло у смањењу
цјелокупних пореских обавеза”;
Узимајући у обзир такође Декларацију Управног одбора Савјета за
имплементацију мира донесену дана 30. јануара 2003. године којом је, у вези са
процесом економских реформи, објављено да: “(…)увођење јединствене царинске
управе и ПДВ-а на државном нивоу представљају суштински дио овог процеса
реформи.”;
Имајући на уму писмо комесара за вањске односе Европске уније,
г. Кристофера Патена, од 21. јануара 2003. године, у којем се недвосмисленим
ријечима изјављује да ће Европска унија инсистирати на успостави јединствене
царинске управе и увођењу ПДВ-а на државном нивоу прије него што буде разматрала
захтјев Босне и Херцеговине у процесу стабилизације и
придруживања;
Имајући на уму заједничку изјаву министара вањских послова
Европске уније са састанка Савјета Европске уније за опште послове и вањске
односе одржаног 27. јануара 2003. године, у којој се апелује на органе власти
Босне и Херцеговине: “(…) да убрзано наставе са проведбом реформи неопходних за
напредак у процесу стабилизације и придруживања, укључујући успоставу
јединственог система царина и ПДВ-а на државном нивоу”;
Потврђујући доношење Закона о систему индиректног опорезивања у Босни
и Херцеговини (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 44/03 од 31. децембра
2003. године), као значајног корака ка успостави система царина и ПДВ-а на
државном нивоу, те чињеницу се у сврху реализације наведене реформе морају
донијети додатни законски прописи;
Имајући на уму да је кључна компонента ПДВ-а заправо постојање
одговарајуће управе потребне како би се започело с проведбом и увођењем ПДВ-а,
као и то да се пред Босном и Херцеговином налази читав низ значајних
административних препрека које је потребно превазићи те да, сходно стоме,
постоји и потреба за хитним дјеловањем вишег руководства те управе;
Узимајући у обзир такође члан 28. Закона о систему индиректног
опорезивања у Босни и Херцеговини, у којем се предвиђа могућност именовања
додатног члана Управног одбора који би обављао функцију предсједника овог
одбора, и у којем се захтијева од наведеног лица да посједује стручност у
одговарајућој области те да је показало високе стандарде поштења и савјесности у
обављању свог посла;
Закључујући надаље да би провођење наведеног законског прописа, те
стога, и испуњење мандата Високог представника били потпомогнути именовањем г.
Џоли Диксона, који у пуној мјери задовољава наведене
захтјеве;
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања Високи представник доноси
слиједећу:
О Д Л У К У
о именовању првог предсједавајућег Управног одбора
система за индиректно опрезивање
Члан 1.
Господин Џоли Диксон се овом Одлуком именује на функцију првог
предсједавајућег Управног одбора, утврђену у ставу 1. члана 28. Закона о систему
индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини.
Члан 2.
Изузетно од одредаба става 2. члана 28. Закона о систему индиректног
опорезивања у Босни и Херцеговини, ово именовање ступа на снагу на начин утврђен
у члану 3. ове Одлуке и трајаће у периоду од једне године, уз могућност поновног
именовања према нахођењу Високог представника .
Члан 3.
У току периода прописаног у овој Одлуци као и током периода могућег продужења
мандата, овом Одлуком се суспендује прерогатив који на основу утврђеног у ставу
5. члана 28. Закона о систему индиректног опорезивања има Савјет министара у
погледу разрјешења г. Диксона.
Члан 4.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику
Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, и
“Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 12. јануара 2003. године
Високи представник
Педи Ешдаун
|