Бр. 03/22
Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Општи оквирни споразум), према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II.1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези с цивилном имплементацијом Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру високог представника да употреби свој коначни ауторитет у земљи у вези с тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу с горе наведеним, “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се такође на став 4 Резолуције 1174 (1998) Савјета безбједности Уједињених нација од 15. јуна 1998. године, према којем Савјет безбједности, у складу с поглављем VII Повеље Уједињених нација “…понавља да је високи представник коначни ауторитет за тумачење Анекса 10 о цивилној имплементацији Мировног уговора и да у случају спора може давати своја тумачења и препоруке, те доносити обавезујуће одлуке, како год оцијени да је неопходно, о питањима која је образложило Вијеће за имплементацију мира у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”;
Имајући у виду да је Савјет безбједнсоти Уједињених нација више пута потврдио, путем својих резолуција усвојених у складу с поглављем VII Повеље Уједињених нација, да улога високог представника као коначног ауторитета у земљи у погледу имплементације Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир обухвата “овласт да донесе обавезујуће одлуке, када процијени да је то неопходно, о одређеним питањима, како је то образложило Вијеће за имплементацију мира у Бону 9. и 10. децембра 1997. године”;
Напомињући да Устав Босне и Херцеговине утврђује да је Босна и Херцеговина демократска држава која функционише у складу са законом и на основу слободних и демократских избора те да је начело периодичности избора чврсто уграђено у међународно право, будући да му се осигурава истакнута позиција како на основу Међународног пакта о грађанским и политичким правима тако и Додатног протокола уз Европску конвенцију о људским правима;
Подсјећајући да су у дописима упућеним министру финансија и трезора Босне и Херцеговине у јануару и априлу 2022. чланови међународне заједнице министра позивали да осигура средства за одржавање Општих избора 2022. године, наводећи да непостојање буџета за 2022. и привремено финансирање не морају ограничити укупне капацитете и обим активности које је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине обавезна обавити у циљу провођења припремних радњи укључујући и набавке неопходне за провођење Општих избора, будући да су те активности већ предвиђене у одлуци о привременом финансирању;
С обзиром да је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине 4. маја 2022. донијела Одлуку о расписивању и одржавању Општих избора у Босни и Херцеговини 2022. године, према којој ће се избори одржати у недјељу, 2. октобра 2022. године;
С обзиром и на то да је већ увелико истекао законски рок од 15 дана у којем су надлежне институције биле дужне осигурати средства, а да Савјет министара Босне и Херцеговине Централној изборној комисији Босне и Херцеговине није омогућио да настави с активностима које су потребне за праводобно одржавање избора;
Свјесни чињенице да је Изборним законом БиХ, у члану 1.2а. ст. (1) и (6) прописано да се у буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине осигуравају средства за осигурање вршења овлаштења Централне изборне комисије БиХ из члана 2.9 и члана 2.19 став (17) овог Закона и да та средства морају обезбиједити надлежне институције у року од 15 дана од дана доношења одлуке Централне изборне комисије БиХ о расписивању избора, као и чињенице да надлежни органи Босне и Херцеговине нису благовремено осигурали потребна средства, што представља недвосмислено кршење наведених обавеза;
Изражавајући жаљење због тога што су надлежни органи своју неспремност да поступе у складу са својим обавезама из Изборног закона БиХ оправдавали тиме што су се, између осталог, позивали на постојање техничких потешкоћа и што су одредбе Изборног закона БиХ тумачили на начин да се наведене одредбе примјењују искључиво на ситуације у којима су институције БиХ буџет усвојиле благовремено, услијед чега се угрожава основно право грађана да сами бирају своје представнике на периодичним изборима;
Поново потврђујући да грађанима Босне и Херцеговине мора бити омогућено да остварују своја демократска права на слободним, праведним и демократским изборима и да услови за такве изборе постоје упркос немогућности њихових политичких лидера да постигну компромис по питању изборне реформе;
Имајући на уму истакнуто мјесто које избори имају према Општем оквирном споразуму за мир и његовим анексима и увјерени у потребу да се олакша рјешавање претходно наведених потешкоћа како би се гарантовало одржавање слободних, праведних и демократских избора 2. октобра 2022. године;
Узимајући у обзир, имајући у виду и констатујући све претходно наведено, овим доносим сљедећу одлуку:
ОДЛУКА
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине
Одлука којом се доноси Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Одлука) која је приложена у наставку чини саставни дио ове Одлуке.
Ова Одлука ступа на снагу на привременој основи, све док је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Одлука којом се доноси Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине ступа на снагу одмах и одмах се објављује на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника и у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 7. јуна 2022.
Кристијан Шмит
Високи представник
Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине
Члан 1.
У члану 1.2а, став (6) Изборног закона Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине” бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/ 14, 31/16 и 41/20) мијења се и гласи:
“(6) Укупан износ средстава за провођење избора предвиђен одговарајућим буџетима, институције из ст. (1), (2), (3) и (4) овог члана морају ставити на располагање најкасније у року од 15 дана од дана доношења одлуке Централне изборне комисије БиХ о расписивању избора.”
Иза става (6) додају се нови ставови (7), (8) и (9), који гласе:
“(7) У случају да буџет за фискалну годину у којој се одржавају избори није усвојен, институције из става (9) овог члана обезбјеђују средства за вријеме привременог финансирања, било из пренесених средстава акумулираног вишка прихода преосталог након покрића расхода из претходних фискалних година, из средстава текућих резерви или средстава из било којег другог извора или категорије прихода.
(8) Ниједна одредба овог члана не смије се тумачити на начин на који се спречава расподјела средстава прије истека рока из става (6).
(9) За спровођење одредби овог члана надлежно је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и институције надлежне за извршење буџета на релевантном нивоу власти.”
Члан 2.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника, или првог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, који год од тих дана наступи раније.