Бр. 82/01
Користећи се овлашћењима која су ми дата чланом 5. Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног договора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног договора; и посебно узевши у обзир члан II.1.(д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године којим Савјет за имплементацију мира поздравља намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног договора како би пружио помоћ у изналажењу рјешења за све проблеме као што је напријед наведено, “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним” у вези са одређеним питањима укључујући (према подставу (ц) Закључака) мјере у циљу имплементације Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета;
Имајући на уму препоруке Савјета за имплементацију мира садржане у ставу 63. Декларације из Луксембурга од 9. јуна 1998. године, којим Савјет странама скреће пажњу на важност јавног радио-телевизијског система у Босни и Херцеговини, изражава своје разочарење са тактиком одуговлачења коју примјењују органи власти, те тражи од Високог представника да спроведе своје планове за успостављање јавног радио-телевизијског система на цијелом подручју земље, уз сарадњу са Српском радио-телевизијом (СРТ) која се сада назива Радио-телевизија Републике Српске (РТ РС);
Имајући даље на уму очекивања Савјета за имплементацију мира да ће надлежни органи у потпуности сарађивати са Канцеларијом високог представника у процесу успостављања јавног радио-телевизијског система и имплементацији опште стратегије за медије Високог представника;
Констатујући да је Влада Републике Српске дана 13. фебруара 1998. године потписала споразум на основу којег је успостављен низ привремених аранжмана за реструктурисање Српске радио-телевизије у складу са европским стандардима јавног радио-телевизијског сервиса, те да је Високи представник 31. јула 1999. године, у својој Одлуци о реструктурисању јавног радио-телевизијског система у Босни и Херцеговини, утврдио да правни насљедник СРТ-а треба да буде РТ РС као једина јавна радио-телевизијска кућа за Републику Српску;
Имајући на уму да је 23. октобра 2000. године Високи представник, у својој Другој одлуци о реструктурисању јавног радио-телевизијског система у Босни и Херцеговини, потврдио да РТ РС представља основни дио процеса стварања јавног радио-телевизијског система у Босни и Херцеговини;
Констатујући даље да је Канцеларија високог представника, путем Првог замјеника високог представника амбасадора Ралфа Р. Џонсона, дана 10. августа 2000. године упутила писани захтјев којим се од Дирекције за приватизацију тражи да скине РТ РС са списка предузећа која се требају приватизовати због њеног тренутног реструктурисања у јавни радио-телевизијски систем, те да је амбасадор Џонсон учествовао на састанцима како са претходном Владом Републике Српске у децембру 2000. године, тако и са садашњом Владом Републике Српске у јануару 2001. године којом приликом је поновио став Високог представника да РТ РС није предмет приватизације и затражио да се РТ РС скине са списка за приватизацију.
Узимајући у обзир да су на горепоменутим састанцима представници претходне и садашње владе дали гаранције да ће се испоштовати захтјев ОХР-а, те да је амбасадор Џонсон, на конференцији за штампу дана 22. децембра 2000. године, објавио да РТ РС није предузеће које испуњава услове за приватизацију и да заинтересоване стране не би требале улагати ваучере у РТ РС;
Узимајући даље у обзир чињеницу да, без обзира на напријед наведено, органи власти Републике Српске нису скинули РТ РС са списка предузећа који се требају приватизовати и да се приватизација РТ РС наставила до утврђеног датума завршетка, тј. 31. јануар 2001. године, а заинтересоване стране улагале ваучере.;
Закључивши да такав пропуст органа власти Републике Српске не само да озбиљно угрожава право грађана Босне и Херцеговине на приступ јавном радио-телевизијском програму који одражава њихове различите културне и језичке идентитете, него и значајно омаловажава ауторитет Високог представника;
Узимајући у обзир, имајући на уму и констатујући све горе наведено, овим доносим слиједећу
ОДЛУКУ
- о измјенама и допунама Одлуке Владе Републике Српске о одређивању списка предузећа од стратешке важности у којим се државни капитал приватизује у складу са посебним програмима приватизације;
- о поврату ваучера и купона, односно рефундирању готовине уложене у приватизацију Радио-телевизије Републике Српске према приједлогу Владе Републике Српске
Члан 1
Одлука о одређивању списка предузећа од стратешке важности у којим ће се државни капитал приватизовати у складу са посебним програмима приватизације, која је објављена у Службеном гласнику Републике Српске (број 39/99 од 30. децембра 1999.год.) овом Одлуком се мијења и гласи:
- У члану 1, став 1, тачка 8 бришу се ријечи “Радио-телевизија Републике Српске”.
Члан 2
- Улагање ваучера, купона и/или готовог новца везано за најављену приватизацију Радио-телевизије Републике Српске, како је то до сада предлагала Влада Републике Српске, проглашава се неважећим.
- Овом Одлуком се захтијева од Владе Републике Српске да улагачима одмах врати све ваучере, купоне и/или готови новац примљен у вези са наведеном предложеном приватизацијом Радио-телевизије Републике Српске.
- Радио-телевизија Републике Српске се не може приватизовати нити сада нити у неком каснијем периоду, осим у случају да донесем или све до тренутка када донесем другачију одлуку.
Члан 3
- Ова Одлука, која одмах ступа на снагу, биће одмах објављена у Службеном гласнику Републике Српске.
потписао:
Волфганг Петрич
Високи представник
31. јануар 2001.год.