Неусвајање измјена и допуна Закона о кривичном поступку, којима би се оспорене одредбе закона ускладиле са Уставом БиХ, могло би озбиљно да угрози функционисање босанскохерцеговачког правосуђа.
Ако би одредбе Закона о кривичном поступку БиХ на које се односи одлука Уставног суда из јуна 2017. године биле стављене ван снаге одлуком Суда о непровођењу његове раније одлуке, правосуђе БиХ било би озбиљно угрожено и не би било у могућности да процесуира тешке случајеве криминала и корупције у БиХ.
Власти у БиХ морају да постану свјесне озбиљности ове ситуације и дјелују у складу са тим, те испуне своје обавезе усвајањем измјена и допуна Закона о кривичном поступку. Брзо усвајање одговарајућих амандмана уклонило би опасност од слабљења капацитета правосудних институција БиХ за борбу против корупције. У супротном, уколико би одредбе које је оспорио Уставни суд биле стављене ван снаге прије него што се институције БиХ позабаве неопходним измјенама, тешко је предвидјети све посљедице које могу да настану по предмете који су у току и да ли ће ти предмети икада бити правилно суђени.
Истовремено, OHR жели да нагласи да је важно да Уставни суд препозна сталне напоре институција да ријеше ово питање. Постоје измјене и допуне у парламентарној процедури које би, суштински гледано, ријешиле проблем. Другим ријечима, власти БиХ несумњиво раде на рјешавању овог питања и OHR се нада да ће Уставни суд ово узети у обзир.
БиХ треба да буде у стању да испуњава обавезе прописане Уставом. Према томе, од највећег је значаја да измјене и допуне Закона о кривичном поступку БиХ и даље омогућавају пуно вршење кривичне надлежности на државном нивоу и осигурају усклађеност са међународним стандардима у борби против корупције и организованог криминала. Кривично законодавство БиХ мора да оснажи борбу против криминала и корупције, а не да спречава државу да врши своју надлежност, као и да испуњава обавезе у погледу очувања правног поретка.
OHR пажљиво прати ово питање и изражава забринутост због могућих посљедица.