У свјетлу унутрашњих изазова који су још увијек присутни у Босни и Херцеговини, међународна заједница треба да задржи све инструменте које има на располагању, укључујући и војне снаге ЕУ, како би одржала стабилност земље, изјавио је високи представник Валентин Инцко у обраћању пред Савјетом безбједности Уједињених народа.
Високи представник је представио свој 52. редовни извјештај о провођењу Мировног споразума у Босни и Херцеговини, те је поздравио одлуку Савјета безбједности да продужи извршни мандат војних снага Европске уније у Босни и Херцеговини.
Високи представник је рекао да су неки позитивни кораци примијећени у посљедњих шест мјесеци од његовог посљедњег извјештаја. Ради се на испуњавању упитника Европске комисије. У септембру се Босна и Херцеговина придружила Споразуму о Транспортној заједници са ЕУ, заједно са пет других земаља регије, што ће створити боље услове за инфраструктурне пројекте.
Међутим, Инцко је додао да се слаже са недавном оцјеном министара спољних послова ЕУ да „реторика подјела, заснована на прошлости, и преурањене предизборне активности успоравају темпо реформи и утичу на политичку климу.“ Високи представник је такође истакао потребу да се обезбиједи неометано провођење општих избора 2018., као и имплементација изборних резултата. Позвао је странке и надлежне институције да раде на остварењу тог циља.
Високи представник је додао да свједочимо „генералнијем дугорочном тренду, а то је да они на власти све мање поштују владавину права.“ Истовремено, грађани се суочавају са „корупцијом у политичком систему, гломазном јавном сектору и пружању основних услуга грађанима.“ Високи представник је посебно скренуо пажњу на изјаве и активности власти Републике Српске које се супротстављају ауторитету државних институција, укључујући и правосуђе.
Истичући да „Дејтонски мировни споразум дефинише Босну и Херцеговину као државу која се руководи владавином права,“ рекао је да међународна заједница треба да се „поново ангажује и интензивира рад на јачању владавине права, између осталог и кроз снажније антикорупцијске напоре.“
Инцко је Савјету безбједности описао „снажан отпор групе одлучних ученика и других грађана свих националности“ прошле године када су политичари предложили сегрегацију бошњачких и хрватских средњошколаца у Јајцу. „Тај примјер нас подсјећа да међу грађанима постоји жеља за социјалном и институционалном интеграцијом, и за примјеном европских стандарда“, додајући да међународна заједница мора да настави да подржава грађане који „раде на унапређењу сопствене земље“.