Високи представник је, путем својих одлука од 7. марта 2003. године, 7. јула 2003. године, 3. фебруара 2004. године, 16. априла 2004. године, 30. јуна 2004. године, 16. децембра 2004. године, 10. јула 2007. године, и 30. маја 2008. године, смијенио лица наведена у додатку овог Обавјештења о Одлуци (у даљем тексту: ова Одлука) с јавних и/или страначких позиција на којима су у то вријеме налазиле. Одлуком је такође забрањено лицима наведеним у додатку овог Обавјештења о Одлуци да обављају било коју службену, изборну или именовану јавну функцију, као и да се кандидују на изборима(“забрана”). Смјењивања и забране изречене су ради опструкције провођења Општег оквирног споразума за мир која је извршена путем изостајања сарадње с Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ; Трибунал).
Преостали одбјегли оптуженик, који је оптужен у вези са злочинима почињеним у Босни и Херцеговини – Ратко Младић – оптужен је 1995. од стране Канцеларије тужиоца МКСЈ-а за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине, наводно почињене током периода од 1992. до 1995. године у Босни и Херцеговини.
Након што су оптужнице против оба лица, Радована Караџића и Ратка Младића, потврђене 1995. године, налози за хапшење достављени су тадашњој Савезној Републици Југославији, тадашњој Републици Босни и Херцеговини, и управи босанских Срба која је постала Република Српска. Будући да налози нису извршени, Трибунал је издао међународну потјерницу ради хапшења.
Трибунал је сматрао да би се неуспјех да се ухапсе Караџић и Младић могао приписати одбијању тадашње Савезне Републике Југославије (Србије и Црне Горе) и Републике Српске да сарађују с МКСЈ-ом. Трибунал је конкретно констатовао да је овај неуспјех представљао кршење обавеза које је у име Републике Српске преузела СРЈ у Дејтонском мировном споразуму.
Савјет безбједности Уједињених нација донио је низ резолуција којима се тражи поступање у складу са захтјевима Трибунала.
Ратко Младић је избјегавао хапшење током 16 година. Након његовог хапшења 26. маја 2011. године, као и његовог пребацивања из Републике Србије у Хаг и уступања притвора МКСЈ-у 31. маја 2011. године, наступиле су околности за укидање забрана. Овим путем изричито се изјављује да забране изречене на основу међународног мандата високог представника, у вези с лицима наведеним у додатку ове Одлуке, више нису на снази.
Овом се Одлуком не даје право ниједном од лица наведених у додатку овог Обавјештења о Одлуци да се врате на функцију с које су раније смијењена на основу одлука, нити се подразумијева ниједна обавеза од стране послодавца да врати ова лица на посао, односно да их обештети ради губитка запослења.
Надаље, овом се Одлуком не даје право ниједном од лица наведених у додатку ове Одлуке на обештећење или друге облике неостварених новчаних бенефиција или привилегија односно статуса који су изгубила као резултат наведених одлука.
Ова Одлука не представља амнестирање, него проспективно укидање одлука. Одлуке се не бришу и остају као интегрални дио законодавне евиденције Босне и Херцеговине.
Овом се Одлуком не утиче на рјешење, нити се њоме на други начин не прејудицира рјешење у било којем кривичном поступку који се води или ће се водити унутар или изван Босне и Херцеговине.
Уколико су одредбе ове Одлуке у супротности с домаћим законодавством у вези с било којим од предмета који су њом обухваћени, ова Одлука ће бити мјеродавна.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и не захтијева предузимање никаквих додатних процедуралних радњи.
Ова Одлука објављује се на службеним интернетским страницама Канцеларије високог представника и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” и “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 10. јуна, 2011.
Др. Валентин Инцко
Високи представник
Прилог:
Списак особа на које се односи Обавјештење о Одлуци Високог представника да укине забранекоје суодређеном броју бивших јавних званичника изреченеу одлукама Високог представника
| 1. Милован Бјелица 2. Ђојо Арсеновић 3. Драгомир Васић 4. Драган Башевић 5. Вељко Боровчанин 6. Иван Шарац 7. Мирко Шаровић 8. Дејан Милетић 9. Цветко Цвјетко Савић 10. Пантелија Ћургуз 11. Недјељко Недељко Ђекановић 12. Божидар Вучуревић 13. Цвјетан Цвијетин Никић 14. Милан Нинковић 15. Душко Корњача 16. Милан Тупајић 17. Родољуб Ђукановић 18. Зоран Петрић 19. Миле Пејчић 20. Зоран Ђерић 21. Перо Шакота 22. Мирко Војиновић Бојиновић 23. Светислав Јокић 24. Драгомир Кесеровић 25. Весна Ећим-Злојутро 26. Момчило Комљеновић 27. Миленко Станић 28. Момир Тошић 29. Михајло Мијановић | 30. Радомир Лукић 31. Драгомир Љубојевић 32. Милош Лазовић 33. Александар Савић 34. Славо Челиковић 35. Љубисав Симић 36. Драган Вучковић 37. Предраг Перковић 38. Мирко Делић 39. Славко Тошовић 40. Љубомир Ерић 41. Стеван Тадић 42. Новак Гојковић 43. Зоран Жужа 44. Драго Драгутин Ђурашиновић 45. Звонко Бајагић 46. Пантелија Дамјановић 47. Јован Чизмовић 48. Раденко Дамјановић 49. Милорад Марић 50. Миломир Малиш 51. Предраг Јовичић 52. Петко Павловић 53. Милорад Билбија 54. Чедомир Поповић 55. Наде Радовић 56. Мркша Скочајић 57. Драгомир Андан 58. Предраг Ћеранић
|