Користећи се овлаштењима која су високом представнику дана чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилном имплементацијом Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем обавезујућих одлука какогод он оцијени да је неопходно” о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) „мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на чињеницу да процес имплементације мира који се наставља под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини још увијек није окончан;
Водећи рачуна даље о чињеници да је потребно да се мировни процес оконча како би се успоставило стабилно политичко и безбједносно окружење у Босни и Херцеговини;
Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине права, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће улагаче;
Констатујући да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у коминикеу донесеном у Бриселу 20. марта 2001. године нагласио да “оперативне и ефикасне државне институције, правосудна реформа, поштивање владавине права и прописно вршење власти, и даље остају од суштинске важности за имплементацију Мировног споразума”;
Упознат са оснаженом стратегијом за реформу правосуђа како би се ојачала владавина права у Босни и Херцеговини из 2002/2003. године коју је одобрио Управни одбор Савјета за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године;
Имајући у виду да су у коминикеу донесеном након састанка Управног одбора Савјета за имплементацију мира одржаног 15. марта 2006. године у Бечу, политички директори изразили своју сталну подршку Државном суду који ће омогућити властима у БиХ да се оптужени за ратне злочине и оптужени за организовани криминал ефикасно процесуирају у Босни и Херцеговини;
Подсјећајући да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, на састанку одржаном 19. јуна 2007. године у Сарајеву, позвао органе власти у Босни и Херцеговини, а посебно у Републици Српској, да испоштују своје обавезе које имају по међународном праву тако што ће у потпуности сарађивати са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и имати активну улогу у хапшењу свих преосталих оптуженика без даљег одлагања, укључујући Радована Караџића и Ратка Младића, разбијати њихове мреже подршке и осигурати трансфер оптуженика у МКСЈ;
Препознајући да у циљу спречавања активности које опструишу или пријете да опструишу процес имплементације мира који се одвија под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, постоји потреба да се у појединим случајевима појединцима изрекне забрана кориштења личне карте за прелазак државне границе;
Свјестан хитности да се релевантне одредбе измијене и допуне;
Узевши у обзир и размотривши све наведено,
Високи представник доноси сљедећу
Одлуку
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о личној карти држављана Босне и Херцеговине
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 32/01, 16/02 и 32/07)
Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу како је предвиђено чланом 5. овог закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука се објављује на службеној Интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах.
Ова Одлука се одмах објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
|
Сарајево, 9. јула 2007. |
Мирослав Лајчáк Високи представник |
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА и ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЛИЧНОЈ КАРТИ ДРЖАВЉАНА БOCНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1.
(Допуна у члану 2.)
У Закону о личној карти држављана Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 32/01, 16/02 и 32/07; у даљем тексту: Закон), у члану 2., иза става (2) додаје се нови став (3), који гласи:
“Потврда или привремена лична карта издата приликом одузимања личне карте на основу овог Закона или закона о кривичном поступку, у свим случајевима и у све сврхе замјењује личну карту и биће прихваћена од свих као лична карта, осим за прелазак државне границе. Потврда и привремена лична карта издају се без накнаде. ”
Члан 2.
(Измјене у члану 18.)
(1) У члану 18. Закона, став (1) мијења се и гласи:
“Ако је, из разлога утврђених у Закону о путним исправама БиХ, издавање путних исправа држављанину забрањено или су путне исправе одузете, лицу се забрањује и кориштење личне карте за прелазак државне границе.”
(2) У ставу (2) члана 18. Закона, у првој реченици ријечи “или орган који је захтијевао доношење забране” мијењају се ријечима “или други надлежни орган”. Друга реченица става (2) члана 18. Закона, мијења се и гласи: “Забрана кориштења личне карте за прелазак државне границе проводи се напоменом у личној карти или путем одузимања личне карте и издавања привремене потврде или привремене личне карте са унесеном напоменом да се лична карта не може користити за прелазак државне границе.”
Члан 3.
(Нови члан 19.а)
Иза члана 19. Закона, додаје се нови члан 19.а, који гласи:
“Члан 19.а
(1) У циљу спречавања активности које опструишу или пријете да опструишу процес имплементације мира који се одвија под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, лицу се може изрећи забрана кориштења личне карте за прелазак државне границе.
(2) Забрану кориштења личне карте за прелазак државне границе извршавају надлежни органи по пријему обавјештења. Забрана се такође проводи напоменом у личној карти или путем одузимања личне карте и издавања привремене потврде или привремене личне карте са унесеном напоменом да се лична карта не може користити за прелазак државне границе.
(3) Лице за које постоји забрана кориштења личне карте за прелазак државне границе не смије прелазити државну границу како би напустило Босну и Херцеговину.”
Члан 4.
(Ограничавајућа одредба у погледу времена)
Иза члана 41. Закона, додаје се нови члан 41.а, који гласи:
“Члан 41.а
Члан 19.а Закона важи до 30. јуна 2008. године.”
Члан 5.
(Ступање на снагу и објављивање овог Закона)
Овај Закон ступа на снагу по објављивању на службеној Интернет страници Канцеларије високог представника и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.