Користећи се овлаштењима која су високом представнику дана чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилном спровођењу Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилном спровођењу Мировног уговора, и чланом ИИ 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилним спровођењем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став ЏИ.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилном спровођењу Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем обавезујућих одлука на начин који он оцијени да је неопходно” о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става ЏИ.2) „мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета, као и неометано функционисање заједничких институција”;
Позивајући се такође на члан ИИИ. Анекса Декларације Савјета за имплементацију мира донесене у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој је Савјет за имплементацију мира указао на потребу да се заједничке институције учине ефикасним у улози која је као кључни задатак за њих утврђена у Општем оквирном споразуму за мир, те у наставку назначио своју подршку дату високом представнику у раду с органима власти Босне и Херцеговине да “реформишу рад Савјета министара у складу с уставним процедурама како би се побољшала његова способност да доноси и спроводи одлуке на послован и ефикасан начин;
Имајући у виду коминике који донио Управни одбор Савјета за имплементацију мира у Бриселу 7. децембра 2000. године, у којем је наглашена неопходност сарадње у циљу изградње функционалне државе, посебно путем ефикасног Савјета министара који ужива пуну политичку и финансијску подршку ентитета, и који је способан за сарадњу, на равноправним основама, са другим државама и међународним организацијама;
Подсјећајући се да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у свом коминикеу донесеном у Бриселу 3. фебруара 2005. године, истакнуо централну улогу Савјета министара у спровођењу реформи које су потребне унутар процеса стабилизације и придруживања Европској унији и апеловао на Савјет министара да настави тим темпом реформе и демонстрира своје вођство босанскохерцеговачким институцијама, те брзо дјелује уколико Босна и Херцеговина жели у скорој будућности испунити услове Студије изводљивости Европске уније;
С обзиром да је Савјет министара донио само десетак нових закона у току девет мјесеци свог мандата, као и двадесетак закона којима се врше измјене и допуне у постојећем законодавству, те да није успио да донесе кључне одлуке, попут одлуке о именовању новог директора Регулаторне агенције за комуникације;
Имајући у виду да је принцип континуитета јавне службе заснован на праву грађана Босне и Херцеговине да очекују да ће се у њихово име непрекидно доносити одлуке и извршавати активности управљања;
Констатујући да устаљена пракса одлагања, кашњења и изостајања доприноси умањењу способности Савјета министара;
С обзиром да је у циљу да се Босни и Херцеговини осигура стабилна, ефикасна и функционална влада, потребно да се изврши реформа Савјета министара и његовог процеса доношења одлука;
Узевши у обзир, констатујући, те имајући у виду све претходно наведено, високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
о доношењу Закона о измјенама и допунама Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 38/02, 30/03, 42/03, 81/06 и 76/07)
Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке, ступа на снагу како је предвиђено у члану 7. овог Закона на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Даном ступања на снагу овог Закона, престају да важе све супротне одредбе Пословника о раду Савјета министара Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 22/03).
Ова Одлука се објављује на службеној Интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах.
Ова Одлука се одмах објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
| Сарајево, 19. октобра 2007. | Мирослав Лајчак |
|
| високи представник |
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О САВЈЕТУ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1.
У члану 7. став (3) Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 38/02, 30/03, 42/03, 81/06, 76/07), испред ријечи: “Замјеници министара замјењују министре” додају се ријечи: “Ако другачије није предвиђено овим Законом,”.
У члану 7., садашњи став (4) замјењује се новим ставом (4), који гласи:
“Замјеник министра који учествује на сједници Савјета министара умјесто одсутног министра у складу са ставом (3) овог члана, има право да одлучује у његово име по свим или по појединим питањима у складу са овлаштењем које му одсутни министар пренесе и који о томе писмено обавијести предсједавајућег Савјета министара.”
Члан 2.
У члану 14. став (3), ријечи: “најкасније у року од 15 дана од дана подношења његове оставке и/или од дана када је установљено да је министар или замјеник министра трајно спријечен да врши своју дужност” додају се иза ријечи: “именује његовог насљедника”.
У члану 14. додају се нови ставови (4) и (5), који гласе:
“(4) Замјеник министра привремено обавља дужности министра током периода између:
а) дана када министар поднесе оставку и дана када насљедник наведеног министра преузме дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом; или
б) дана када се установи да је министар трајно спријечен да врши своју дужност и дана када насљедник наведеног министра презуме дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом.
(5) У случају да привремено вршење дужности из става (4) овог члана настане у вези с оставком министра одбране или установљење трајне спријечености вршења дужности настане у вези с министром одбране, предсједавајући Савјета министара ће одредити који од замјеника министра одбране ће привремено обављати дужности наведеног министра током односног периода прописаног у ставу (4) овог члана.”
Члан 3.
У члану 15, додају се нови ставови (3) и (4), који гласе:
“(3) Ако Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донесе одлуку о потврди смјене министра у складу са ставом (1) овог члана, замјеник министра ће привремено обављати дужности наведеног министра током периода између дана доношења наведене одлуке о потврди и дана када новоименовани министар преузме дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом.
(4) Ако Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донесе одлуку о потврди смјене министра одбране у складу са ставом (1) овог члана, предсједавајући Савјета министара ће одредити који замјеник министра ће привремено обављати дужности наведеног министра током периода између дана доношења наведене одлуке о потврди и дана када новоименовани министар преузме дужност у складу с поступком предвиђеним овим законом.”
Члан 4.
У члану 16, став (2), послије прве реченице додаје се сљедећи текст:
“По правилу, сједнице Савјета министра одржавају се најмање једном седмично, осим у оправданим случајевима утврђеним у Пословнику Савјета министара Босне и Херцеговине. Ако, супротно одредбама овог закона и одредбама наведеног Пословника, предсједавајући Савјета министара не сазове двије узастопне сједнице Савјета министара, сједницу ће заједнички сазвати замјеници предсједавајућег.”
У члану 16, став (3), иза ријечи “чланова Савјета министара”, зарез се замјењује тачком и остатак текста се брише.
Члан 5.
У члану 18. став (1), ријечи: “од укупног броја својих чланова” замјењују се ријечима: “чланова који су присутни и гласају”.
У члану 18. став (2), иза ријечи “консензусом” а прије ријечи “а посебно о прописима”, додају се ријечи: “чланова који су присутни и гласају”.
У члану 18. став (3) ријечи: ”одлуку доноси Савјет министара већином гласова која подразумијева и по најмање два члана из сваког конститутивног народа” замјењују се ријечима: “одлуку доноси Савјет министара у складу са ставом (1) овог члана, с тим да наведена већина подразумијева глас најмање једног члана из сваког конститутивног народа”.
У члану 18. додаје се нови став (4), који гласи:
“(4) У случају да замјеник министра замјењује министра у складу с овим законом, глас наведеног замјеника министра рачуна се за потребе израчунавања већине прописане у ставу (1) овог члана и за потребе утврђивања постојања консензуса прописаног у ставу (2) овог члана. Приликом рачунања већине прописане у ставу (3) овог члана, урачунава се глас наведеног замјеника министра, али се не сматра гласом припадника било којег од конститутивних народа.”
Члан 6.
Члан 32. се брише и замјењује новим чланом 32. који гласи:
“Предсједавајућег Савјета министара, у случају његове одсутности или друге врсте спријечености да обавља своје дужности, замјењује најмлађи од замјеника предсједавајућег Савјета министара. У том случају, наведени
Члан 7.
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.