15.12.1998 OHR / OSCE / UNMIBH / UNHCHR

Пресуда оптуженима у случају Зворник 7

Организација за безбједност и сарадњу у Европи (ОЕБС), Канцеларија високог представника (OHR), Мисија Уједињених нација за Босну и Херцеговину (UNMIBH) и Канцеларија високог комесара за људска права (OHCHR) оштро осуђују пресуду коју је донио Окружни суд Бијељина на поновљеном суђењу оптуженима у случају Зворник 7.

Овај случај се односи на суђење седморици Бошњака који су побјегли послије пада Сребренице и крили се на територији Републике Српске скоро годину дана. Дана 12. децембра 1998. године Окружни суд у Бијељини им је изрекао пресуду. Оптужница против тројице оптужених који су били терећени за посједовање оружја је већ раније повучена. Остали оптужени су проглашени кривим за убиство четворице Срба који су сјекли дрва као и једног Бошњака, који је био са њима док су се крили. Тројица оптужених, укључујући једног од њих коме је суђено у одсуству, су проглашени кривим, а четврти је проглашен кривим за покушај убиства. Двојица оптужених су добили казну од 20 година затвора, један је добио 11 година, а трећи, коме се судило у одсуству, је добио казну од 10 година затвора.

Међународна заједница је пажљиво пратила овај случај током цијелог кривичног поступка и дубоко је разочарана донесеном пресудом која не може имати законског упоришта у изведеним доказима. Једини доказ који повезује оптужене са убиствима за која се терете су њихова признања дата у истражном поступку. Очито је да се Суд ослонио на та признања упркос јаким доказима да су оптужени били злостављани и да су признања изнуђена. И међународно право и право Републике Српске забрањује изнуђивање изјава као и употребу изнуђених изјава као основа за доношење судских пресуда.

Најновија пресуда је дошла послије низа очито политичких одлука и повреда одредаба поступка у овом случају. Међународна заједница је изразила озбиљну забринутост због наводних малтретирања у току истражног поступка и била је једногласна у осуди првостепеног поступка, заснованог на озбиљним повредама међународних стандарда за праведно суђење. У току поступка је било и процедуралних одгода. Иако су оптужени били ухапшени у мају 1996. године, првостепена пресуда је донесена тек годину дана касније, а поновљено суђење је почело тек годину дана након тога. Због ових одуговлачења тројица оптужених који су још у затвору налазе се у затвору већ више од двије и по године.

Међународна заједница такође жели да наведе да је на једном скупу судија, само неколико дана прије него што је поновљено суђење завршено и пресуда донeсена, министар правде Републике Српске изнио могућност размјене затвореника која би се односила на оптужене у случају Зворник 7. Ово очито иницира даља питања у вези легитимитета ове пресуде као и независности судства у Републици Српској уопште.

Иако пресуда још није израђена у писменој форми, пресуда коју је усмено изрекао Окружни суд у Бијељини је јасно у супротности са међународним стандардима и представља корак назад за владавну права у Републици Српској. Међународна заједница апелује на Врховни суд да брзо и ефикасно размотри уставна, законска, као и питања доказног поступка, садржана у жалбама на ову пресуду.