Политичке проблеме обично је веома лако разумјети. Међутим, понекад политичари сматрају да је у њиховом интересу да те проблеме прикажу као изузетно компликоване. Полицијска реформа је управо такав примјер.
Народна скупштина Републике Српске је 5. октобра 2005. године усвојила споразум о полицијској реформи, укључујући и одредбу у којој се каже: »Све законодавне и буџетске надлежности за сва питања полиције морају се налазити на државном нивоу». Убрзо након тога исти споразум су усвојили државни Парламент и Парламент Федерације БиХ.
То је била обавеза чије прихватање је чекала Европска унија како би отворила преговоре о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању. Брисел је ову обавезу прихватио са пуним повјерењем, изражавајући увјереност да је Босна и Херцеговина способна да оствари напредак у оквиру полицијске реформе, у складу са три принципа Европске комисије. Данас Европска унија очекује од Дирекције за реформу полиције да изради План за реформу полиције прије краја ове године. ЕУ такође очекује од влада и парламената Републике Српске, Федерације БиХ и Босне и Херцеговине да, најкасније до марта 2007. године, усвоје план за спровођење реформе полиције.
У посљедње вријеме појавило се неколико приједлога о буџету. Све добре идеје су добродошле. Истовремено, сматрам да за реформу полиције није неопходна свеобухватна фискална реформа. Заправо, најбоље рјешење за финансирање нове полицијске структуре је механизам који се већ примјењује за финансирање рада СИПА-е и Државне граничне службе – редовни државни буџетски систем.
Полицајци широм Босне и Херцеговине ће тако знати да примају исту плату за исти посао и да имају исте бенефиције и финансијску подршку без обзира гдје раде. У сваком случају, имајући на уму значај првог принципа Европске комисије, сваки приједлог буџета за полицију мора бити врло пажљиво размотрен, како би се обезбиједило да он буде у складу са захтјевима Европске уније.
Европска унија жели полицијску реформу у БиХ, јер јој је потребан један саговорник, са законским овлаштењима, за спровођење и рад на многим питањима из области правосуђа и унутрашњих послова који ће морати бити реализовани током процеса придруживања. Европске и међународне полицијске снаге требају једног саговорника са којим могу разговарати о оперативним питањима. Босна и Херцеговина треба полицијску реформу у циљу борбе против организованог криминала, незаконите имиграције и међународног тероризма, јер све су то питања која, између осталог, угрожавају процес опоравка ове земље.
Зато сам увјерен да ће бити постигнут договор о полицијској реформи, који ће поштовати жеље грађана ове земље и бити усклађен са три принципа Европске комисије. Међутим, дошло је вријеме да се у оквиру процеса полицијске реформе оствари напредак.
Дирекција за реформу полиције управо завршава свој извјештај који оставља доста простора за разговор и промјене. Право је вријеме да се покушају пронаћи рјешења за реформу полиције која ће бити у складу са три принципа Европске комисије и омогућити Дирекцији да изради приједлог за имплементацију полицијске реформе који ће бити заснован на јасном политичком консензусу.
Ово је јединствена прилика за новоизабране лидере Босне и Херцеговине да осигурају будућност своје земље у Европи.
Међутим, уколико договор о полицијској реформи не буде постигнут, онај ко буде блокирао договор биће одговоран за одлагање закључивања Споразума о стабилизацији и придруживању и ускраћивање предности које за босанскохерцеговачке грађане осигурава интеграција у ЕУ, као што су путовања без виза, економска и техничка помоћ, приступ тржишту, чиме се ствара одговарајућа клима за привлачење већег броја међународних инвестиција за отварање нових радних мјеста и осигурава развијање бољег образовног система и система здравствене заштите.
Што прије политичари деблокирају процес реформе полиције, раније ће грађани Босне и Херцеговине видјети конкретне резултате. Ствари не могу бити једноставније.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.