Слобода говора и објективно извјештавање
Претходни режим у бившој Југославији наоружао се драконским овлаштењима да би контролисао медије и да би им с времена на вријеме ускраћивао слободу говора. Новинари који су критиковали органе власти морали су бити спремни да ризикују и плате високу цијену. Са доласком демократије, укинуте су кривичне санкције за критиковање власти. Међутим, с обзиром да одмах нису донесени адекватни закони о заштити од увреде и клевете, поштено и објективно извјештавање често је било жртва ове слободе.
Међународна заједница је током протеклих десет година покушала да помогне органима власти Босне и Херцеговине у настојањима да осигурају слободу говора, а да истовремено обавежу медије на професионално и непристрасно извјештавање. На примјер, успостављена је Регулаторна агенција за комуникације. Она има задатак да регулише развој професионалних и одрживих комерцијалних и јавних емитера, омогући слободу говора и размотри приговоре поднесене на основу неодговорног и злонамјерног извјештавања медија.
Реагујући на оно што сматра непоштеним извјештавањем БХТ1, Влада Републике Српске запријетила је да ће овом емитеру онемогућити приступ информацијама. Можда је њихова реакција оправдана, а можда и није, међутим, постоје други механизми путем којих се може исправити ова ситуација. На срећу, чини се да је Влада Републике Српске сада одступила од ове своје изузетно конфронтирајуће позиције. Нико не жели враћање на стари сyстем, у којем су органи власти кажњавали оне медије чијим извјештавањем нису били задовољни. У демократији ствари не функционишу на тај начин.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.