Само у посљедњих десет дана били смо свједоци низа политичких маневара који су нам одузели много времена и енергије (а и јавних средстава у неким случајевима), а који нису донијели ништа позитивно грађанима БиХ.
Прошле седмице, Скупштина општине Сребреница, на иницијативу која, без сумње, излази из оквира њених уставних овлаштења, усвојила је резолуцију о издвајању из Републике Српске.
Исте те седмице, начињен је и покушај именовања нове Владе Федерације, и то два дана прије него што је ОХР требало да заврши процес провјере, који представља већ етаблиран и ефикасан начин да се, у недостатку домаћег закона на ентитетском нивоу, осигура да се онима који су персонално неодговарајући за вршење министарске функције то и онемогући. То је процес чије спровођење је и званично затражила предсједница Федерације, Борјана Кришто.
Поред тога, док је Мостар обиљежавао трећу годишњицу градског статута, који садржи јасне мјере које треба предузети да се услуге грађанима у овом граду пружају на правичан, сврсисходан и одржив начин, разни мостарски политичари јавно су ламентирали над чињеницом да у протекле три године нису успјели осигурати перспективу бољег живота овом граду.
Сви ови случајеви имају нешто заједничко – они показују да се политичари усредсређују на проблеме, а не на рјешења. Ја вјерујем да је разлог то што они тек треба да схвате да није важно гдје се налазиш – него куда желиш ићи и како намјераваш тамо стићи.
У сваком од ова три примјера постоји широк политички споразум око тога куда желимо да идемо. Резултат који желимо да постигнемо је да
- се обнова привреде у Сребреници (пољопривредни пројекти и инвестиције у лаку индустрију су успјешни, али нису довољно искориштени од стране локалних органа на начин да се претворе у велике могућности обнове цијеле заједнице) и реализација пројеката који су примјерени рјешавању трагичних догађаја који су се тамо одиграли (да се види да се спроводи Правда, заједно са пројектима у области образовања, споменичке културе и помирења) поставе на здраве темеље и даље проширују;
- Влада Федерације – након петомјесечног одуговлачења које је проузроковано искључиво страначко-политичким играма око министарских позиција – може коначно да се позабави сузбијањем незапослености, пружањем одговарајућих социјалних услуга и подизањем животног стандарда;
- да Мостар оконча процес уједињења и у потпуности искористи своју припадност свјетској културној баштини и постане покретачка снага туризма и производње за економију југоисточних дијелова Босне и Херцеговине, и коначно, цијеле земље.
Да ли нас је резолуција Скупштине општине Сребреница о издвајању довела ближе овом циљу?
Да ли нас је покушај конституисања Владе Федерације без процеса провјере довео ближе овом циљу?
Да ли нас је бесконачно натезање мостарских политичара довело ближе овом циљу?
У свим овим случајевима, одговор је не.
Ови маневри нису донијели ништа, а однијели су доста времена и енергије – времена и енергије за које грађани, с правом, желе да се боље искористе.
Све политичке странке тврде да “они други” стварају проблем (у сваком од горе наведених примјера, странке су биле посебно жустре у упирању прстом), али ово је само изговор да се ништа не чини, изговор да се чак не траже ни рјешења у доброј вјери. Ефикасни политичари себи постављају питања која доводе до нових приступа, а не нових оптужби: ако други стварају препреке, шта ја радим на томе да их промијеним? Шта ја чиним на томе да их увјерим да буду разумни? Шта ја чиним на томе да их водим ка рјешењу које сви желимо?
Сребреница заслужује боље; Мостар заслужује боље; грађани Федерације заслужују боље – као и цјелокупно становништво Босне и Херцеговине.
А и политичари ће више успјети – супротно оном што смо видјели протеклих дана – ако се усредсреде на то куда сви желимо да идемо и како да до тамо дођемо, умјесто да троше вријеме, енергију и јавна средства на политику празне приче.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник ЕУ у Босни и Херцеговини.