Ово је била добра седмица за институције Босне и Херцеговине којима су Уједињене нације повјериле одговорност да спроведу рјешење које је донио Савјет безбједности УН-а за полицајце којима је ускраћен сертификат за рад.
Мој став у погледу полицајаца који од Међународних полицијских снага УН-а нису добили сертификат за рад увијек је био јасан. Уједињене нације су требале чути њихове захтјеве, и ја сам ово питање утврдио као један од својих приоритета на функцији високог представника и специјалног представника ЕУ. Покретао сам ово питање на кључним међународним форумима, укључујући и Савјет безбједности УН-а, те у посљедњих десет мјесеци у три наврата упућивао кључно особље у Уједињене нације да помогну у изналажењу рјешења.
Да будемо јасни, рјешење које је донесено ове седмице није оно за које сам лобирао. Ја сам позивао да се донесе рјешење засновано на мишљењу Венецијанске комисије, а то је процес ревизије под вођством УН-а. Канцеларија високог представника и специјалног представника ЕУ (ОХР/ЕУСР) уложила је много труда да увјери Уједињене нације да је то начин на који се овај посао треба обавити, у тијесној сарадњи са Владом Босне и Херцеговине, а посебно тадашњим министром за избјеглице, Мирсадом Кебом.
Као што је свима познато, Уједињене нације нису прихватиле овај приступ. Међутим, моја процјена је била јасна: оно што су Уједињене нације понудиле представља најбоље могуће рјешење и оно превазилази и оно што су многи од нас овдје у Сарајеву очекивали.
Понуђено рјешење зависи од строгих услова које треба примијенити, како се јасно наводи у писму које је упутио предсједник Савјета безбједности УН-а. Писмо се конкретно односи на садашње основе и поступке који се примјењују код примања у службу у складу са Законом о полицијским службеницима Босне и Херцеговине, који је тренутно на снази. Како ОХР схвата ову проблематику, ове основе и поступци се морају примјењивати. Постојећи закони се морају допунити – као што је случај са државним Законом о полицијским службеницима – да би се омогућило да се особе којима је ускраћен сертификат имају право пријавити на упражњена радна мјеста. У случају када нема таквих закона – као што је у Републици Српској, Брчком и у четири кантона – одговарајући закони ће морати бити усвојени.
Једно од питања које је до недавно било спорно јесте да ли за ову групу треба задржати уобичајену старосну границу за примање у службу – 35 година. И ОХР/ЕУСР и Савјет безбједности чврсто су заступали став да у овом случају старосна граница треба да се занемари, и Савјет безбједности УН-а је коначно прихватио овај став.
Након што се испуне услови које је дао Савјет безбједности, полицајци којима је ускраћен сертификат од стране ИПТФ-а имаће право да се пријаве на упражњена радна мјеста у агенцијама за спровођење закона. Одговарајући полицијски орган је дужан да изврши избор кандидата у складу са важећим законима. Насупрот томе, Савјет безбједности је јасно нагласио да се процес ревизије не смије спроводити.
Неизбјежно, неки појединци ће се осјећати разочараним ограничењима овог рјешења. Међутим, важно је схватити да је ово побједа и глас повјерења за Босну и Херцеговину. Не би било могуће доћи до овог рјешења да није било великих напора које су уложиле институције Босне и Херцеговине, ОХР/ЕУСР, Савјет Европе, Европска полицијска мисија, и, наравно, сама удружења десертификованих полицајаца. Велика Британија је, као предсједавајућа Савјета безбједности, у протеклом мјесецу такође одиграла изузетно позитивну улогу у доношењу овог рјешења. Од критичног значаја је била чињеница да су Уједињене нације препознале да су органи Босне и Херцеговине начинили значајне помаке у преузимању задатка да осигурају да полиција у овој земљи испуњава највише професионалне стандарде.
Институције Босне и Херцеговине сада морају створити услове за извршење понуде Савјета безбједности УН-а, а Савјет министара би требало да појасни детаље овога рјешења што је прије могуће. Након година разговора и преговора, не би се више требало губити вријеме.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник ЕУ у Босни и Херцеговини.