За неколико мјесеци грађани Босне и Херцеговине ће изаћи на биралишта и изабрати нове представнике и органе власти. Огромни су изазови с којима се ова земља суочава: масовна незапосленост, све лошији животни стандард, ниска стопа улагања у запошљавање, и даље присутна пошаст криминала и корупције. И, поврх свега тога, милиони грађана сада се суочавају с посљедицама недавних поплава.
Нажалост, поједини политичари и политичке странке вјешто су избјегли да разговарају о ономе што су предузели и шта ће предузети како би ријешили проблеме, те су умјесто тога изабрали да искриве расправу стварајући тензије и ширећи страх.
Неслагања о питању националних споменика и случајеви дочекивања осуђених ратних злочинаца у посљедње вријеме су у жижи интересовања јавности. Забиљежено је и неколико вандалских аката који су почињени над богомољама, а било је и извјештаја о физичким нападима на грађане који су припадници других националности, укључујући и нападе на дјецу.
Сваки политичар, сваки вјерски лидер, сваки јавни званичник мора апсолутно јасно да каже да су изолација припадника других народа и нетолеранција према њима неприхватљиви у било којем тренутку. Они који промовишу или учествују у настојањима да се припадници других народа искључе из друштва и који према њима заузимају нетолерантан став стављају се изван оквира политичког система, а у неким случајевима и с друге стране закона. Такви поступци морају се адекватно третирати.
Поплаве су још једном показале да грађани Босне и Херцеговине не живе у прошлости, као што би то жељели неки од њихових лидера, него да су спремни да помогну једни другима у најтежим временима, без обзира на њихову националну припадност или мјесто живљења.
Неки од чланова политичке елите искористили су ову кризу као још једну прилику да покажу своју разједињеност, инерцију, некомпетентност и нерелевантност чиме већ предуго трују ову земљу.
Иако су ови политичари врло брзи када је у питању узајамна критика или тврдње да је нефункционалност институција разлог за постојање проблема у БиХ, заборављају да напомену да су њихове политичке странке, сада или раније, биле дио истих оних владајућих коалиција које сада оптужују као неуспјешне.
Грађани Босне и Херцеговине јасно су рекли да би октобарски избори требало да буду другачији. Грађани БиХ желе рјешења, а не међусобна оптуживања. Грађани желе консензус, а не подјеле. Грађани желе јавну дебату која ће се фокусирати на проблеме с којима се тренутно суочавају и апсолутно се неће задовољити реториком, посебно негативном реториком, као изговором за неуспјех или замјеном за практичне потезе.
Вријеме је за расправу о конкретним политичким приједлозима имајући на уму будући развој ове земље, а не за даљње покушаје фокусирања искључиво на прошлост.