Двадесет пета годишњица Дејтонског мировног споразума ставила је у фокус оно што је постигнуто у миру али и ургентну потребу рјешавања аномалија послијератног мировног уређења. Те аномалије, које су прихваћене када је превасходна потреба била да се оконча крвопролиће, спречавају Босну и Херцеговину да иде напријед, изјавио је данас високи представник Валентин Инцко.
Он је рекао да је „апсолутни приоритет“ имплементирати пресуду Европског суда за људска права од 22. децембра 2009. године у предмету Сејдић-Финци. Високи представник је рекао да се морају имплементирати и пресуде Европског суда за људска права у предметима Зорнић, Пилав и Шлаку, као и у посљедњем предмету Пударић, како би се окончала дискриминација грађана БиХ по основу њихове националне припадности или пребивалишта.
„Поштивање права једног грађанина значи поштивање права свих грађана”, рекао је високи представник, додавши да је то „основни постулат модерне демократије“. Он је рекао да грађани БиХ „не желе дискриминацију. Они желе правду; они желе сигурност; они желе слободу од корупције и страха“, те је додао да ће у 2021. години „грађани наставити захтијевати ове ствари – питање је хоће ли бх. политички лидери и даље проналазити изговоре за њихово ускраћивање. Вјерујем да су многи политички лидери схватили да је вријеме за промјене. Вријеме је да се грађанима Босне и Херцеговине пружи оно што с правом захтијевају. То значи поштивање темељних права грађана; то значи слиједити законе, проводити законе, поштивати законе.“
„Није ствар само у провођењу судских пресуда и спровођењу међународних обавеза БиХ – иако је то суштина“, рекао је високи представник. „Ради се о заштити права свих грађана БиХ и уклањању дискриминације њених грађана. Ради се такође о поштивању једног од најстаријих начела цивилизације, једнакости. Ово мора бити главни приоритет изабраних представника. Година 2021. представља стварну прилику да се приближимо циљу, а то је да Босна и Херцеговина постане дом свих својих грађана и грађанки, једнаких на цијелој територији БиХ, без обзира на њихову етничку припадност или мјесто пребивалишта – а спровођење пресуда Европског суда за људска права ће бити велики корак у том правцу.“