Бар у реторичком смислу, многи политички лидери у Републици Српској као да верују да истовремено могу бити за европску интеграцију Босне и Херцеговине, а против реформе полиције. Проблем са таквим ставом је у томе што без реформе полиције Босна и Херцеговина нема изгледа за европску интеграцију.
Европска унија је пристала да отпочне разговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Босном и Херцеговином тек након што је добила уверавања, у договору о реформи полиције постигнутом 5. октобра 2005. године, да су власти Босне и Херцеговине и оба ентитета озбиљни када је реч о реструктурисању полиције на основу три принципа ЕУ.
Ако је неко заборавио, управо су Милорад Додик и Драган Чавић били ти који су предложили текст Споразума о реформи полиције, који су потом прихватиле странке из Федерације, међународна заједница и Европска унија. Такође, усвојили су га Народна скупштина Републике Српске, Парламент Федерације БиХ и Парламент Босне и Херцеговине.
Дирекција за реформу полиције направила је добар извештај на основу Споразума о реформи полиције. Предложена су решења за преостала питања, тако да свако добије оно што му треба, ако не и све што жели. И већ смо изузетно близу договора.
Поновно покретање овог процеса од самог почетка, а неки политичари тврде да је то неизбежно, вратило би Босну и Херцеговину неколико година уназад, али не би утицало на крајњи исход полицијске реформе. Остала би иста питања; остали би исти принципи Европске уније; остале би исте области у којима може бити постигнут компромис. Одбацивање реформе полиције у ствари је одбацивање европских интеграција.
Рафи Грегоријан је први замјеник високог представника.