У Босни је бољи неинтервенционистички приступ
Умјесто да зависи од вањске интервенције, земља мора самостално да управља, каже Крис Бенет
Јан Тејнор је написао: “Утисак о присуству дестаблизујуће кризе која се надвија над бившом Југославијом појачан је синоћ када је њемачки званичник, задужен за управљање Босном изненада најавио да се повлачи” (Њемачки шеф Босне ‘отпуштен’ након само годину дана, 24. јануар). Он даље цитира Сенада Слатину, сарајевског аналитичара, који тврди да је Кристијан Шварц-Шилинг “био најгори од свих високих представника који су управљали Босном” и наводи да је Шварц-Шилинг у ствари отпуштен због “недостатка енергије и пажње”.
Шварц-Шилинг није дао оставку и неће дати оставку. Он је најавио да ће се повући након истека његовог мандата у јуну. Ову одлуку је донио након састанка са канцеларом Ангелом Меркел, одржаног 11. јануара, како би међународној заједници дао максимално времена да утврди који је набољи пут напријед у послијератном опоравку Босне и Херцеговине, односно пут ка евро-атлантским интеграцијама. Као што је објаснио када је новинарима саопштио своју одлуку да неће тражити продужење мандата: “Оно што је важно је будућност Босне, а не моја будућност као појединца.”
Шварц-Шилинг вјерује у одговорност домаћих органа власти, у потребу да се ојачају босанскохерцеговачке институције и да лидери преузму одговорност за будућност своје земље. Критичари попут Слатине, са друге стране, вјерују да високи представник мора имати интервенционистичку улогу, смјењивати званичнике и наметати реформе. Земља је тренутно суочена са проблемима, националне тензије расту и процес реформи је блокиран, и критичари тврде да је узрок томе чињеница да високи представник није користио своја овлаштења.
Лако је доћи у искушење да се интервенеше када се чини да се ситуација не одвија добро, како би се оставио утисак да је ипак постигнут напредак. Али, то би био лажни утисак. Потребна је храброст да се не интервенеше у таквим околностима. Шварц-Шилинг је изабрао да не интервенеше зато што вјерује да институције и лидери Босне и Херцеговине морају развити властите капацитете за управљање земљом. Најнеодговорнија би била политика сталног интервенисања, све до дана затварања Канцеларије високог представника, када посебна овлаштења које он има више неће постојати. Шварц-Шилинг је био одлучан и досљедан у рјешавању дугорочне реалности и избјегавао је краткорочна провизорна рјешења.
Дајући институцијама и лидерима БиХ шансу да преузму одговорност за властиту будућност, Шварц-Шилинг је омогућио да се направи прецизна оцјена стања у земљи. Тек када се утврди шта функционише, а шта не функционише, могуће је осмислити адекватне инструменте и стратегије за пружање помоћи Босни и Херцеговини у њеном развоју.
Осим тога, током протекле године било је позитивних резултата – увођење и спровођење система ПДВ-а, реформа одбране и чланство у НАТО програму Партерство за мир, преговори о вањској трговини и чланство у ЦЕФТА-и (Споразум о слободној трговини у средњој Европи), те одржавање избора и формирање владе уз минималну међународну интервенцију – за те успјехе су заслужни домаћи органи власти.
Иако критичари Шварц-Шилинга ликују, они ће бити разочарани наредним високим представником, који ће наставити тамо гдје је Шварц-Шилинг стао. Неће бити повратка на политику интервенционизма.
Крис Бенет је директор комуникација у Канцеларији високог представника у Босни и Херцеговини.