Изјаве министара које осуђују све облике дискриминације, сегрегације, асимилације и политизације су добродошле. Међутим, вријеме за обичне изјаве је прошло и сваки министар сада треба без одлагања да препозна властиту одговорност да дјелује како би осигурао поштовање овог основног права на начин који је инклузиван и недискриминаторан.
Дискриминација и сегрегација које данас превладавају постали су препрека подизању квалитета образовања. Промјена приступа је од суштинског значаја, а мора је пратити поновно опредјељење за испуњавање основних стандарда и обавеза у области образовања. Једноставно речено, дјеца треба да буду на првом мјесту.
Управо из овог разлога апелујемо на учеснике Министарске конференције о образовању да пронађу механизам за утврђивање трајних и дугорочних рјешења у области образовања. Подсјећамо БиХ да мора испунити своје обавезе дефинисане у међународним актима које се тичу људских права, као и у Споразуму о стабилизацији и придруживању. Такође, поглавље о образовању у Ревидираној стратегији за имплементацију Анекса VII, коју је Парламентарна скупштина БиХ усвојила 2010. године, даје користан оквир тиме што утврђује проблеме и даје конкретне препоруке које треба да се спроведу.
Ријечи се морају претворити у конкретне активности, и стога у наредном периоду очекујемо постизање конкретног и значајног напретка који ће осигурати позитивне промјене у учионицама широм земље. Међународна заједница је спремна да пружи политичку и техничку подршку образовним органима у утврђивању трајних и дугорочних рјешења у области образовања.