Користећи се овлаштењима која су високом представнику дана чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општегоквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Општи оквирни споразум), према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилном проведбом Општегоквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравило намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем обавезујућих одлука какогод он оцијени да је неопходно” о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) „мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Свјесни даје одговорност за индиректно опорезивање пренесена на Босну и Херцеговину споразумом који су потписале Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска 5. децембра 2003. године, којим се уређује расподјела надлежности у тој области;
С обзиром да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донијела Закон о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 44/03 и 52/04), којим се установљује институционална структура и организациони основ за јединствени систем индиректног опорезивања Босне и Херцеговине, укључујући начела дозначавања прихода од индиректног опорезивања;
Узимајући у обзир чињеницу да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине донијела Закон о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода (“Службени гласник Босне и Херцеговине” бр. 55/04, у даљем тексту; “Закон о јединственом рачуну”) који садржава методологију за дозначавање и расподјелу свих прихода од индиректног опорезивања на државу Босну и Херцеговину, Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Брчко Дистрикт);
Присјећајући се да се Законом о систему индиректног опорезивања предвиђа да су удјели прихода од индиректног опорезивања Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта одређени њиховим удјелом у крајњој потрошњи приказаниму пријавама пореза на додану вриједност;
Присјећајући се такође да се Законом о јединственом рачуну предвиђа да ће ови удјели бити засновани на коефицијентима дозначавања који ће се установити као однос сума крајње потрошње приказане у пријавама пореза на додану вриједност на територији датог корисника прихода, и сума крајње потрошње приказане у пријавама пореза на додану вриједност на територији Босне и Херцеговине, те да је на Управном одбору Управе за индиректно опорезивање да донесе проведбене прописе о калкулацији коефицијента дозначавања;
Са жаљењем што је у преговорима и споровима око коефицијената припадности прихода између институција Босне и Херцеговине, ентитетâ и Брчко Дистрикта утрошена алармантна количина политичког времена и енергије, да још увијек предстоји да се постигне споразум о коефицијентима дозначавања, те да као посљедица тога Брчко Дистрикт уложио жалбе везано за наведени спор пред Арбитражним трибуналом за спор око међуентитетске границе у области Брчко (у даљем тексту: Арбитражни трибунал за Брчко);
С обзиром на коминике Управног одбора Савјета за имплементацију мира, донесен 23. јуна 2006. године, у којем је наглашено да би органи БиХ требали хитно ријешити спор око припадности прихода;
Имајући у виду коминике Управног одбора Савјетаза имплементацију мира, донесен 7. децембра 2006. године, у којем је Управни одбор изразио забринутост због чињенице да, упркос претходним ургенцијама да се пронађе задовољавајуће рјешење питања припадности прихода од ПДВ-а, Управни одбор Управе за индиректно опорезивање до сада није успио утврдити начин за рјешавање овог питања на систематски начин;
Са жаљењем што је поменутим неуспјехом Управног одбора Управе за индиректно опорезивање у доношењу одлуке о важећем коефицијенту припадности прихода практично блокирано дозначавање прихода од индиректног опорезивања са јединственог рачуна у неколико наврата, те је тиме угрожена фискална стабилност Брчко Дистрикта;
Констатујући да се Законом о систему индиректног опорезивања предвиђа да Брчко Дистрикт учествује у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање као посматрач без права гласа;
Присјећајући се да се Коначном одлуком Арбитражног трибунала за споро око међуентитетске границе у области Брчко (у даљем тексту: Коначна одлука), донесеном у складу с Општимоквирним споразумом, Анекс 2, успоставља Брчко Дистрикт као фискално самоодржив дио Босне и Херцеговине са властитим аутономним буџетом, и чиме се признаје потреба за координацијом међу владама БиХ, ентитета и Брчко Дистрикта у вези са различитим питањима, укључујући питања дијељења расхода и прихода;
Узимајући у обзир да се Коначном одлуком обавезује Брчко Дистрикт да уврсти у оквир свог буџета процјену прихода који ће се прикупљати унутар Дистрикта и обавезују се ентитети да ће финансирати сваку разлику између очекиваних прихода и буџета Брчко Дистрикта у сразмјери двије трећине Федерација Босне и Херцеговине и једна трећина Република Српска;
С обзиром и на то да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у свом комуникеу донесеном 27. фебруара 2007. године, поновио своје ургенције за изналажење задовољавајућег рјешења питања припадности прихода од ПДВ-а и изразио своје надање да ће, путем преговора, те путем усвајања Нацрта закона о Брчко Дистрикту, заједно са сродним уставним и законским одредбама, све тужбе које се тренутно налазе пред Арбитражним трибуналом за област Брчко бити повучене;
С обзиром на интензивирану хитност рјешавања спора око припадности прихода за Брчко Дистрикт узроковану даљим поступком пред Арбитражним трибуналом за Брчко, који је ушао у нову фазу 23. априла 2007. године када је рок странама за улагање писмених поднесака истекао;
Увјерени да постоји потреба да се хитно донесе одговарајући закон како би се ријешио спор око припадности прихода прије даљег поступка пред Арбитражним трибуналом за Брчко с циљем да се осигура финансијска самоодрживост Брчко Дистрикта; и
Узевши у обзир и размотривши свеукупност претходно поменутих питања, високи представник овим доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 44/03 и 52/04)
који је овдје приложен као саставни дио ове Одлуке.
Наведени Закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине од дана предвиђеног у члану 2. тог закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
У погледу члана 25. став 4. Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, сматраће се да је Одбор дао потребно одобрење.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
| Сарајево, 4. маја 2007. | Др. Кристијан Шварц-Шилинг |
|
| Високи представник
|
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СИСТЕМУ ИНДИРЕКТНОГ ОПОРЕЗИВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Члан 1.
У члану 21. Закона о систему индиректног опорезивања, ставови 3. и 4. мијењају се и гласе:
“Управа обезбјеђује да стање на јединственом рачуну садржи неопходни минимум потребан да јој омогући да измири све обавезе које се односе на индиректне порезе које наплаћује, те да се подјеле према државном буџету и буџетима Федерације, Републике Српске и Дистрикта врше редовно у складу са сљедећим:
(i) да се износ који се преноси државном буџету заснива на износу у државном буџету за текућу годину;
(ii) да ће од износа преосталог након преноса на државни буџет, преноси на Дистрикт бити вршени на основу сљедећег:
a. У 2007. години коефицијент дозначавања за Дистрикт ће износити 3,55%;
b. За сваку наредну годину након 2007. године, коефицијент из алинеје а) овог члана биће провјераван на годишњем основу према коригованим ЦИПС подацима како је прописано чл. 13 и 13а Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 55/04, у даљем тексту: Закон о јединственом рачуну). Пренесени износ не смије бити мањи од износа који резултира из примјене већег од два коефицијента;
c. Изузетно од претходних одредаба алинеје а) и б) ове тачке, за године од 2007. до укључиво 2011. године, сума износа пренесених на Дистрикт не смије бити мања од 124 милиона КМ. Ако износ који прими Дистрикт буде мањи од 124 милиона КМ, разлику ће надокнадити ентитети у размјери двије трећине Федерација и једну трећину Република Српска, како је предвиђено чланом 13а Закона о јединственом рачуну;
(iii) да се дио преосталог износа који се преноси Федерацији и Републици Српској утврђује на основу њиховог удјела у крајњој потрошњи приказаног у пријавама пореза на додатну вриједност; и
(iv) да се износ који је потребан за финансирање обавеза вањског дуга одузме од удјелâ Федерације и Републике Српске, те да се директно уплаћује у државни буџет.
Систем расподјеле и метод израчунавања удјелâ прикупљених прихода, у складу с овим чланом, детаљно ће се разрадити у Закону о јединственом рачуну.”
Члан 2.
Овај Закон ступа на снагу након објављивања у Службеном гласнику Босне и Херцеговине или 1. јуна 2007. године, зависно од тога шта наступи касније.