Високи представник Кристијан Шмит је подсјетио да је суштина сада већ 12 година старе пресуде Европског суда за људска права у предмету Сејдић – Финци јасна: сви грађани у БиХ треба да имају једнака права. Пресуда Сејдић-Финци није једина пресуда Европског суда за људска права коју власти у БиХ и даље занемарују – власти морају да предузму и кораке које је тај суд наложио у пресудама у предметима Зорнић, Пилав и Шлаку, као и најрецентнијем предмету Пударић, чиме би се окончала дискриминација на основу етничке припадности или пребивалишта.
У Анексу IV Дејтонског споразума, који садржи Устав ове земље, стоји да је Босна и Херцеговина демократска држава, која дјелује у складу са владавином права и да се Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени протоколи у Босни и Херцеговини примјењују директно те имају приоритет над свим осталим законима.
Имајући то у виду, вријеме је да се сваком грађанину БиХ понуди једнак третман, као што је наведено у пресуди у предмету Сејдић-Финци. „Савјет Европе је показао велико стрпљење дугих 12 година. И дух дејтонског устава и Европска конвенција о људским правима представљају добру основу за њихово просуђивање. Истовремено, намјера ове пресуде није да доведе у питање државотворност три конститутивна народа. Све док надлежни органи БиХ не одлуче другачије, то остаје на снази. Оно што јесте хитно потребно је да се отклони дискриминација у изборном процесу у вези са Предсједништвом и Домом народа БиХ, како би сви грађани имали једнако право да учествују на општим изборима 2022. године у складу са пресудом Европског суда за људска права.
У том смислу, позивам на ограничену реформу Устава БиХ и измјене Изборног закона са циљем јачања темељних принципа и транспарентности избора у БиХ“, изјавио је данас високи представник Кристијан Шмит.